Filipinski crno-bijeli igrani film snimljen 2016. godine u režiji Lava Diaza.
Po žanru je drama, a djelomično je inspiriran pričom Bog vidi istinu, ali je neće uskoro reći ruskog književnika Lava Tolstoja. Protagonistica, čiji lik tumači Charo Santos-Concio, je žena koja je 30 godina provela u zatvoru za ubistvo koga nije bila počinila. Radnja prikazuje kako pri izlasku otkriva kako joj je zločin namjestio njen tadašnji ljubavnik, koji je sada postao gangsterski bos. Ang babaeng humayo je premijerno prikazan na venecijanskoj Mostri gdje je osvojio glavnu nagradu – Zlatni lav.
Dva Lava – Dva kraja
Znate Lava Dijaza (Lav Diaz)? To je onaj reditelj koji snima višesatne, crno-bele, provokativne filmove o mučnoj prošlosti i sadašnjosti Filipina. Njegovi filmovi su provokativni i ne štede nikoga, a i Dijaz ne pokušava da se dodvori publici (možda je ovo višak s obzirom na to da se Dijaz smatra jednim od glavnih predstavnika takozvanog „sporog filma“ – „slow cinema“, uz to njegovi filmovi traju satima), producentima, kritičarima, marketinškim stručnjacima – koji znaju šta treba reći (uraditi) u pravom momentu, kao i svim drugima pojedincima i strukturama koje su navikle na duboka i intenzivna uvlačenja. On snima svoje filmove, uporno, dosledno i bez kompromisa.
Preporučujemo (upozorenje: gledate na sopstvenu odgovornost) 228 minuta dugo remek-delo „Žena koja je otišla“ (Ang Babaeng Humayo). Mnogi kritičari taj film (Zlatni lav u Veneciji 2016. godine) smatraju njegovim najboljim delom, ali to je tema za drugu i tešku raspravu.
Sama postavka je sumanuta. Žena je provela 30 godina u zatvoru. Osuđena je za ubistvo, a onda, posle tri decenije, pravi ubica priznaje zločin i ženu oslobađaju. Sve joj je namestio njen nekadašnji ljubavnik, koji je sada šef lokalne mafijaške grupe. I praktično je nedodirljiv, obezbeđenje ga čuva bez pauze.
Njena ideja je da mu se osveti. Tako počinje da kuje plan, da se raspituje, da prati njegovo kretanje, da snima rutine… Dok to radi upoznaje razne ljude, siromašne, nesrećne i ugnjetavane. Zbližava se s trans osobom, prostitutkom kojoj nije do života. Prihvata je, leči i pruža ljubav kakvu nikad nije dobio/la. Surovost i dirljiv odnos između ljudskih bića Dijaz prikazuje maestralno. Sve je sporo, ali toliko temeljno i detaljno, da vam ni jedan momenat nepravde, muke, ali i ljubavi ne promakne. Kada sve to vidite možete naslutiti kako će se priča odvijati.
Dijaz polazi od ekstremne teze, ali sve polako spušta na nivo pojedinca, na ljudskost i odsustvo ljudskosti. Na kraju vas ostavlja same sa sobom i pitanjima koje su ga toliko mučila da je morao i vama da ih postavi. I da vas ostavi da živite s njima.
Lav Dijaz je napisao scenario na osnovu priče „Bog vidi istinu, ali je neće uskoro reći“ imenjaka Lava Tolstoja. Postavka je ista – junak je utamničen iako je nevin, a u zatvoru u Sibiru upoznaje čoveka koji je počinio zločin za koji je on osuđen. Takođe je reč o ubistvu, ali Tolstojev junak na kraju oprašta ubici. Mlađi Lav ne vodi priču u tom smeru. Žrtva ne oprašta ubici. Kod Dijaza je stvarnost komplikovanija i sofisticiranija. Kod Dijaza nema praštanja, ima samo ljubavi, a ljubav ima mnoga lica…
By Gasitis
