Heraklit, Hrist i Zen čine da završni korak izgleda blizak; Patanjđali čini da čak i prvi korak izgleda gotovo nemoguć.
Jer on je oboje. “On je bliži od najbližeg i dalji od najdaljeg”, kaže Upanišada. On je oboje, i blizu i daleko. Mora da bude, jer ko će biti daleko onda? On mora da bude blizu takođe, jer ko će biti blizu vas? On dodiruje vašu kožu, i on se širi izvan granica. On je oboje!
Heraklit ističe blizinu jer on je jednostavan čovek. On kaže da je tako blizu, ništa nije potrebno činiti da se on dovede bliže. On je gotovo tu; on samo gleda u vrata, kuca na vrata, čeka blizu vašeg srca. Ništa ne treba da se uradi. Jednostavno budite tihi i videćete; samo sedite smireno i posmatrajte. Nikada ga niste izgubili. Istina je blizu.
Zapravo, pogrešno je reći da je ona blizu jer vi ste sama ta istina. Čak i blizina izgleda da je vrlo, vrlo daleka; čak i blizina pokazuje da postoji rastojanje, udaljenost, procep. Čak i taj jaz ne postoji: vi ste to! Kaže Upanišada: “Ti si to: tat tvam asi.” Vi ste već to: čak i toliko rastojanje ne postoji da bi se reklo da je to blizu.
Zato što Heraklit i Zen žele od vas da skočite odmah – ne čekajte. Patanjđali kaže da je to vrlo daleko. On je takođe u pravu: to je takođe vrlo daleko. Onda će vas privlačiti više, jer ako je to tako blizu a niste dospeli do njega, vi ćete se osećati vrlo potišteno. Ako je to tako blizu, upravo iza ugla, stoji pored vas, ako je to jedini sused, i svuda vas okružuje a vi ga niste dostigli, vaš ego će se osećati vrlo razočarano. Tako veliki čovek kao vi, i cilj vam je tako blizu a vi to propuštate? To izgleda vrlo frustrirajuće. Ali ako je on vrlo daleko, onda je sve u redu jer vreme je potrebno, napor je nužan – ništa nije pogrešno u vama, on je tako daleko.
Rastojanje je tako veliko. Uzeće vam vreme, vi ćete ići, kretaćete se, i jednog dana ćete stići, uspeti. Ako je on blizu, onda ćete osećati kvalitet. Zašto ga onda ne dostižete?
Čitajući Heraklita, Bašoa i Budu, čovek se oseća neudobno. Nikada se to ne dešava sa Patanjđalijem. Čovek se s njim oseća spokojno, udobno.
Pogledajte paradoks uma. Sa najlakšim ljudima čovek se oseća nelagodno.
Nelagodnost dolazi od vas. Da se krećete sa Heraklitom ili Isusom vrlo je nelagodno jer oni stalno tvrde da je carstvo božje u vama, a vi znate da ništa ne postoji u vama osim pakla. A oni tvrde da je carstvo nebesko u vama; to postaje neugodno.
Ako je carstvo božje u vama, nešto je pogrešno kod vas. Zašto ga ne možete videti? A ako je tako prisutno, zašto se ne dešava upravo ovog trenutka. To je poruka zena – da je ono trenutno, neposredno. Nije potrebno čekati, nije potrebno gubiti vreme. To se može dogoditi odmah sada, baš ovog momenta. Nema opravdanja. Ovo stvara nelagodnost; vi osećate nelagodnost, ne možete naći nikakav izgovor. S Patanjđalijem možete naći milion opravdanja, pošto je cilj vrlo daleko. Nastojanje milionima života je nužno. Da, to se može postići, ali uvek u budućnosti. Vi ste spokojni. Nema žurbe oko toga, i vi možete ostati kakvi ste upravo sada. Vi ćete sutra ujutru započeti da se krećete na stazi, a takva sutrašnjica nikada ne dolazi.
Patanjđali vam daje prostor, budućnost. On kaže: “Uradi to i to, i uskoro ćeš postići – jednog dana, niko ne zna kada – u nekom budućem životu.” Vi ste spokojni, nema žurbe.
Možete biti kakvi jeste; nema žurbe.
Ako vas ovi zen ljudi dovode do ludila, ne nagonim li vas ja da budete još luđi, mm…? – jer ja govorim s obe strane, dakle nepristrasno. Upravo je ovo put. Ovo je koan. Ovo je način da vas otera u ludilo. Ja koristim Heraklita, koristim i Patanjđalija, koristim ih oboje kao trikove da vas nateram u ludilo. Vama se jednostavno ne može dopustiti da se opustite.
Uvek kad ima budućnosti, vi ste u redu. Onda um ne mora žudeti za Bogom, i s vama nije ništa pogrešno. Sam fenomen je takav da će zahtevati vreme. Ovo postaje samo izgovor.
Sa Patanjđalijem možete odgađati, sa zenom ne možete odgađati. Ako odgađate, to ste vi koji odgađate, ne Bog. Sa Patanjđalijem možete odgađati jer sama priroda Boga je takva da se on može postići samo postepenim metodama. Vrlo, vrlo teško, zbog toga se sa teškoćom vi osećate ugodno, i ovo je paradoks: s ljudima koji kažu da je to lako, vi se osećate neugodno; a s ljudima koji kažu da je teško, vi se osećate ugodno. To bi trebalo da bude upravo suprotno.
Istinito je i jedno i drugo, jer to zavisi od vas. Ako želite da odlažete, Patanjđali je savršen. Ako želite to ovde i sada, onda ćete morati da slušate zen i moraćete da odlučite. Da li vam je hitno? Niste li patili dovoljno? Želite li da patite više? Onda je Patanjđali savršen.
Sledite Patanjđalija. Onda negde u dalekoj budućnosti ćete dospeti do blaženstva. Ali ako ste dovoljno patili onda ste zreli da se sada odlučite – a to je ono što zrelost jeste: razumevanje da ste dovoljno patili.
I vi smatrate Heraklita i zen da su za decu? Dečji vrtić? Ovo je jedina zrelost, shvatiti: “Dovoljno sam patio.” Ako ovo osećate, onda je hitnost stvorena, onda je vatra stvorena.
Nešto mora da se učini upravo sada! Ne možete odlagati to; nema značenja u odlaganju. Već ste dovoljno odlagali. Ali ako želite budućnost, želećete da patite malo više, moraćete postati naviknuti na pakao, makar samo jedan dan da ostane isto, ili ćete želeti neke modifikacije…
To je ono što Patanjđali kaže: “Uradi ovo, uradi ono, polako. Uradi jednu stvar, onda drugu stvar,” milione stvari treba uraditi, a one se ne mogu uraditi odmah, tako da vi nastavljate da menjate sebe. Danas usvojite zavet da nećete biti nasilni, sutra ćete usvojiti drugi zavet. Onda prekosutra bićete u celibatu, na taj način se to nastavlja dalje i dalje, a onda postoje milioni preostalih stvari: laganje treba da se odbaci, nasilje treba ostaviti, agresiju treba ostaviti; ljutnju, mržnju, ljubomoru, posesivnost – imate milion stvari, postepeno. A u međuvremenu ostajete isti.
Kako možete ostaviti ljutnju ako niste odbacili mržnju? Kako možete ostaviti ljutnju ako niste ostavili ljubomoru? Kako možete ostaviti ljutnju ako niste odbacili agresivnost? Oni su međusobno zavisni. Tako kažete da sada više nećete biti ljuti, ali šta govorite? Besmislicu!
Zato što ćete ostati puni mržnje, ostaćete agresivni, želećete da dominirate, volećete da budete na vrhu, a odbacujete mržnju? Kako je možete odbaciti? Sve je to međusobno zavisno.
Ovo kaže zen: Ako želite da ostavite nešto, shvatite da je ta pojava međusobno povezana sa svime. Ili ostavite to odmah, ili to nikada nećete ostaviti. Ne obmanjujte se. Jednostavno možete se zamajavati: malo ovde, malo zakrpe onde, a stara kuća ostaje sa svom starošću. I dok nastavljate to da radite, bojeći zidove, krpeći rupe, i ovo i ono, mislite da stvarate nov život, a u međuvremenu nastavljate s istim. A što više s njim nastavljate, postajete više i dublje ukorenjeni.
Ne obmanjujte se. Ako možete razumeti, razumite odmah bez odlaganja. To je poruka zena. Ako ne možete razumeti, onda nešto mora da se učini, i Patanjđali će biti dobar. Sledite Patanjđalija. Jednog dana doći ćete do razumevanja gde ćete uvideti da je cela ova stvar bila trik – trik vašeg uma da izbegne realnost, da izbegne i pobegne – i tog dana iznenada ćete ga odbaciti.
Patanjđali je postepen, zen je iznenadan. Ako ne možete biti iznenadni, onda je bolje da budete postepeni. Bolje nego da ne budete ništa, ni ovo ni ono, bolje je da budete postepeni. Patanjđali će vas dovesti takođe do iste situacije, ali će vam dati malo prostora. To je mnogo ugodnije – teško, ali mnogo ugodnije. Nikakva neposredna transformacija se ne zahteva, a sa postepenim napretkom, um može da se prilagodi.
Osho
