| Неман
Одапета
У мрак сопствене душе
Поново
Тло клизаво
Непредвидиво
Пуно замки
Понор све дубљи
Дно све даље
(Мозак производи)
Осећај кривице
Који чупа утробу
Смрскава сваки атом
Кривица није стварна
Није твоја
Не постоји
Говори нешто
Али не чујем
Вриштим немим криком
Покушавам да отерам неман
Којој сам мајка
А која ме прождире
Моја је
Од мене начињена
Није стварна
Ван овог натрулог тела
А не могу да је уништим
Напада
Када осети да се мрак навлачи
Крива си
Крива
Крива
Виче
Не умеш
Не знаш
Не говориш
Кад говориш- ћутиш
Не питаш-да не боли
Боли –јер не питаш
Погрешна
Погрешна
(По)грешна сасвим
Затварам уши
Стискам длановима
Ходам у круг
Да је ућуткам
Да не чујем
Да је уморим
Да не боли
Она не одлази |
Анђео
Узлетела
У неслућену светлост сопственог бића
По први пут
Све око мене меко
Прихватајуће
Топло
Небо све ближе
Границе у нестајању
(Срце ствара)
Осећај безграничне љубави
Који обузима душу
Натапа сваки атом
Ова радост није стварна
Није твоја
Не постоји
Говори нешто
Али не чујем
Певам
гласом дозивајућим
Покушавам да задржим анђела
Који ме чува
који о мени брине
Мој је
У мене уткан
Стваран
У свему присутан
Неуништив
Долази
Да охрабри када је потребно
Добра си
Добра
Добра
милује
Разумеш
Знаш
Осећаш
Када говориш-исцељујеш
Исцељујеш-јер не питаш
Права
Права
Права
Једина права
Отварам очи
Ширим руке
Мирујем
Да прихватим
Да упијем
Да поверујем
Да ме излечи
И остаје заувек
Јер је у мени |
