Jasan Pogled
Ako u prvoj kuharici koja vam dođe pod ruku pogledate što piše pod »čaj«, vjerojatno ćete vidjeti da se uopće ne spominje, ili ćete, u najboljem slučaju, naći nekoliko redaka površnih uputa koje vam ne ukazuju na nekoliko najvažnijih stvari. To je čudno ne samo zato što je čaj jedno […]
Imaju običaj da vole i mrze u isti mah i po tome su jedinstveni i neponovljivi. Narod fenomena, a opet najobičniji među svim narodima. Ko im je ušao u trag, u bestragiji se izgubio, a čitavo vrijeme je mislio da je na pravom putu… Najviše vole da vole sami sebe, […]
Piše: Marko Prelević Čudan je taj Nikšić. Grad piva i čelika, jedina urbana sredina u poratnoj Crnoj Gori, grad koji je, poput Bora ili Priboja, doživeo i živi onu kletvu “imao pa nemao”, poznat je u Srbiji uglavnom po soku od ječma i hmelja, tu i tamo po nekom opasnom […]
Piše: Džonatan Frenzen Možda sanjati: u doba slika, zašto pisati romane?1 (prvi dio) Očajanje zbog američkog romana prvi put sam osetio u zimu 1991, kad sam se povukao u umetničku koloniju Jado severno od Njujorka, da napišem poslednje dve glave svog drugog romana. U gradu Njujorku stanovao sam u srcu […]
Temistokle je jednim dekretom, koji su svi odobrili, osudio na smrt tumača poslanstva koje je poslao Kserkses zahtevajući od Atinjana zemlju i vodu, “zbog toga što se drznuo da upotrebljava grčki jezik da bi preneo naredbe jednog varvarina”. Ovakav čin neki narod može da izvrši jedino na vrhuncu svoje karijere. […]
Н. Dž. Vels kaže: „Bila je nesreća za nauku to što su prvi Evropijani koji su stigli u Ameriku bili Španci bez naučničke radoznalosti, samo sa žeđu za zlatom, koji, pokretani slepim fanatizmom, raspaljenim nedavnim verskim ratom, jedva da su išta zanimijivo zapazili o običajima i idejama primitivnih naroda. Ubijali […]
Ljubavi moja, umrem li, a ti ne umreš, ljubavi moja, umreš li, a ja ne umrem, ne ostavimo bolu odviše prostora: nema života do ovoga koji živimo. Prah u žitu, pijesak u pijesku, vrijeme, voda što luta, nejasan vjetar odnio nas je kao ploveće sjeme. Moglo se desiti da se […]
Proleće (3) XIV Svaki dan u isti sat prolazi alejama parka Bjanka sa svojom guvernantom. Šta da kažem o Bjanki, kako da je opišem? Znam samo da je upravo u čudesnoj slozi sa samom sobom, da bez ostatka ispunjava svoj program. Srca stegnuta od duboke radosti vidim svaki put iznova […]
Dodatak o osrednjosti Ako se u detetu, piše Plotin, ne pojavi nikakav dar, i ako izgleda da je ono nepodobno za ozbiljniji poziv, roditelji kažu da će biti najbolje da ga daju na zanat. I danas se tako radi kao i pre hiljadu sedamsto godina. S tom razlikom što su […]
Onaj što grli ženu je Adam. Žena je Eva. Sve se dešava prvi put. Video sam nešto belo na nebu. Kažu mi da je to Mesec, ali šta mogu učiniti sa jednom reči i jednom mitologijom. Pribojavam se drveća. Tako je lepo. Mirne životinje se približavaju da im kaže […]