A ako posle tolikih reči,
reč ne preživi!
Ako posle krila ptica
ptica koja u vazduhu stoji ne preživi!
Uistinu bolje bi bilo
da pojedu sve i da svršimo s tim!
Rađati se da bi se živelo od naše smrti!
Dizanje neba prema zemlji
zbog njenih nesreća
i vrebati na trenutak kada njenom senkom
valja ugasiti pomrčinu njenu!
Odista bolje bi bilo
da pojedu sve pa šta onda…!
A ako posle tolike istorije pokleknemo,
ne više od večnosti,
već od jednostavnih stvari, kao što je to
biti kod kuće i razmišljati!
A ako posle otkrijemo,
ni pet ni šest, da smo živeli,
ako je suditi prema visini zvezda,
prema češlju i mrljama maramice!
Uistinu bolje bi bilo
da bez odlaganja pojedu sve!
Reći će da u jednom od očiju
vučemo puno tuge,
uostalom kao i u drugom, puno tuge
i u oba oka, kada gledaju, puno tuge…
Tada… Naravno!… Tada… ni reči!
Sesar Valjeho
Prevod sa španskog: Silvija Monros Stojaković
preuzeto iz časopisa Polja
www.polja.rs
