Altiser, Borej, Delez, Derida, Fuko, Ipolit, Kangilem, Kavajes, Lakan, Laku-Labart, Liotar, Fransoaz Prust, Sartr, Žil Šatle
Tekstualni “Panteon” Alena Badijua je drugačiji manifest za filozofiju. U njemu su skupljeni omaži preminulim francuskim filozofima 20. veka, koji su nastali različitim povodima tokom poslednjih trideset godina. Badiju u tim portretima ne opisuje samo intelektualni odnos koji je imao sa nasleđem preminulih filozofa, već mu je stalo i do isticanja filozofskih visina koje je njihova misao dosegla, čime implicitno kritikuje savremenu filozofsku scenu u Francuskoj. “Međutim, srećan sam što ovde mogu da kažem”, piše Badiju, “da, suočen s onim što nas danas teraju da gutamo, ja svih četrnaestoro pokojnih filozofa … volim. Da, ja ih volim”.
