Stanja, koncepti i apternative
Ova knjiga je proizašla iz potrebe da se na sociološki način sagledaju složene i nedovoljno jasne veze između globalizacije i urbanizacije ‒ dva univerzalna procesa koji oblikuju svet u kom danas živimo. Uprkos tome što su u žiži interesovanja nauke, medija, politike i šire javnosti, globalizacija i urbanizacija, a posebno njihove veze, nisu dovoljno istražene niti na zadovoljavajući način objašnjene. Šta znamo o ovim procesima? Danas je dostupno obilje empirijskih podataka o globalizaciji i urbanizaciji, ali su ti podaci nedovoljno strukturirani, prikupljani uz pomoć nekompatibilnih klasifikacija nastalih za različite potrebe. Stoga, mnoštvo ovakvih, lako dostupnih podataka, neretko doprinosi još većem nerazumevanju problema, kao i iluziji da o njima znamo mnogo (ili barem dovoljno). U tom smislu, oprezno i kritičko korišćenje dostupnih podataka pruža nam tek delić potreban za izradu novih i korekciju starih skica za razumevanje savremenih društvenih problema proizašlih iz preseka globalizacije i urbanizacije. Postavlja se pitanje da li postoji integrišuća paradigma uz pomoć koje je moguće obuhvatiti sve manifestacije ovih problema u različitim delovima sveta i da li (urbana) sociologija još uvek ima snage za teorijske i metodološke poduhvate ovakvih razmera? Ovom knjigom nastojimo da doprinesemo obnovi urbane sociologije kroz njeno otvaranje ka globalizirajućoj stvarnosti, putem predstavljanja i analize različitih teorijskih i metodoloških koncepata u ovoj oblasti.
Postoje knjige koje nemaju rok trajanja! Univerzitetska profesorka, sociološkinja, Ana Pajvančić Cizelj u knjizi “Globalni urbani procesi” – Stanja, koncepti i alternative” (Mediterran, 2018, Novi Sad) uhvatila se u koštac da sagleda nedovoljno istražene veze između globalizacije i urbanizacije i u tom kontekstu značaj urbane sociologije pred kojom je zadatak da na novi način otkrije vezu grada i aktuelnih društvenih pojava. Postavlja dragocena pitanja koja čekaju odgovore, pritom naglašavajući da okviri nacionalne države više nisu dovoljni za istraživanje urbanih procesa.
Danas, kada sa jedne strane vidimo gradove propale usled deindustrijalizacije, a sa druge globalne svetske centre, kao odraz duboko podeljenog sveta, moramo se zapitati koji procesi do toga dovode. Kako posmatrati gradove? Kao ravnopravne aktere na svetskom tržištu, preduzetnike od čijih veština zavisi njihov položaj u celini? Da li se tu radi o prirodnim procesima kompeticije, dominacije i sukcesije, kao što su to mislili čikaški sociolozi i savremeni ekonomisti ali na globalnom nivou, ili se pak radi o rezultatu svesnog ideološko-političkog delovanja određenih aktera?
Da li je uspon u globalnoj urbanoj hijerarhiji moguće postići preduzetničkim strategijama gradskih vlasti i šta takav uspon donosi lokalnom stanovništvu? Da li su popularni recepti u vidu kulturnih industrija, bredniranja gradova, smisleni i održivi ili se radi o besplodnoj mimikriji? Koja je uloga struktura dugog trajanja i svetskog sistema u medijaciji ovih procesa? Gde tragati za mogućnostima za obuzdavanje „zmajevih kočija“ globalizacije? Jesu li moguće „mikropolitike pobune“? Kako preusmeriti globalne ekonomske prioritete na lokalne potrebe i kvalitet svakodnevnog života?
Ono što je u obilju otvorenih pitanja sasvim izvesno, jeste to da se gradovi u društvenim naukama više ne mogu posmatrati unutar „kontejnera” nacionalne države. Sve veći broj urbanih procesa, poput migracija, industrijalizacije, metropolizacije i tercijalizacije, rezidencijalne segregacije, suburbanizacije ili džentrifikacije, gubi svoje državno/nacionalno uzglavlje i postaje umrežen sa drugim globalnim procesima. To znači da su oni sve više oblikovani udaljenim događajima i faktorima, a sve manje nacionalnom državom i lokalnim okolnostima. Sociologija, ali i druge društvene nauke (geografija, ekonomija, politikologija, pravo), stoga moraju da tragaju za odgovarajućim teorijskim konceptima i metodološkim okvirima za razumevanje, objašnjavanje i istraživanje globalnih urbanih procesa…
Ana Pajvančić Cizelj
