Tog letnjeg lepog podneva
vozili smo bicikle
desetak kilometara od grada
terali ih kao što se šibaju konji
pred nekom velikom nevoljom
ona na svom nežno plavom
ja na užarenom crvenom
gotovo paklenom dvotočkašu
putnici u svojim vrelim i brzim
limenkama automobilima mahali su nam
zavideći nam našoj slobodi
glinenom vremenu i nasmejenim licima
sve je izgledalo savršeno
jurili smo veoma brzo
iako je put išao malo uz brdo
očekujući da ispred nas iskoči
kakav jelen kapatilac
bežeći od sumanutih lovokradica
kako su nas znakovi na svakih
3,2 km upozoravali
prolazili smo kraj žita
snopova osušenog kukuruza
radovao sam se unapred klipovima
suncokret nam je okrenuo glavu
ili je to bilo pre nas
jedino se jedan usamljeni gavran
koji se ni u šta nikada nije uklapao
crnio u polju nedaleko od nas
pogledao sam mu u sjajno oko
okrnjeno gradskim otuđenjem
užareni pogledi su nam se sreli
graknuo je sočno i snažno
prema nama
nikog drugog i nije bilo
na prvoj krivini skrenuli smo desno
ćutke strogo želeći to
videli smo naseljeno mesto
vratili smo se gradu
Saša Skalušević Skala
Saša Skalušević Skala (1981. Negotin). Od 1998. godine objavljuje u književnoj periodici kod nas i u regionu. Objavio je knjigu pesama Mitovi i senke ( Narodna Biblioteka Dositej Novaković,2014). Član je redakcije časopisa za književnost umetnost i kulturu Buktinja.
