Mali brevijar snobizma / Antonijus Monen ; prevela sa francuskog Ivana Velimirac
Pre nego što se poduhvatite čitanja ovog malog brevijara, u nameri da izbegne bilo kakav nesporazum, autor nastoji da vam predoči svoju polaznu tačku. Toplo preporučuje onima koji očekuju da će ovde naći spisak marki i prodajnih mesta da nastave da se opskrbljuju časopisima koji su namenjeni za vulgum pecus. Uz to, autor ne preporučuje čitanje ovog delca skorojevićima i ostalim novim bogatašima, kojima Bizmarkova deviza „beati possidentes“ služi kao uzor za umetnost življenja i obrazovanja; japijima sa mobilnim telefonima i kabrioletima, koji imaju potrebu da se uvuku u polumondenske krugove koji, čak i takvi, poprilično prevazilaze njihove intelektualne kapacitete; „sitnom“ i „krupnom“ plemstvu koje poput ustajalog kamambera ne ume više da sačuva distancu. Podrazumeva se da se i adepti B.C.B.G. (bon chic, bon genre – konzervativni šik) stila nalaze na ovom spisku, slični najpatetičnijoj buržoaziji. Ovaj „priručnik“ se obraća eliti, a ne onima koji prate prolaznu modu. Elementarno poznavanje kulture luksuznih proizvoda i jaka ličnost bez sumnje su minimum koji se zahteva u ovom slučaju. Nadamo se stoga da ovaj brevijar neće pasti u neželjene ruke, niti u knjižarsku preraspodelu. Čak i ako ste ubeđeni da želite da pripadate čudesnom svetu snobova, u njemu ne možete unapred steći svoje mesto. Nije li i samom Pigmalionu bila neophodna Afroditina pomoć? I pored toga, upravo vama i samo vama, ova knjiga može da pruži solidnu podršku. Da li se rađamo kao snobovi? Da li za takvo nešto imate predispozicije? Da nije reč o nekoj bolesti ili frustraciji? Šta jede snob? Gde ide u kupovinu? Gde ga možemo sresti i šta nosi u svojim putnim neseserima? Kako je uredio svoj dom u čijem okrilju prima jedino malobrojne bliske osobe? Kakvi su njegovi politički stavovi? Da li je vernik? Da li pati od paranoje ili od egzistencijalističke teskobe? Pitanja se nižu u nedogled. Međutim, svaki snob je neuporediv i jedinstven. Snob je sve video, sve doživeo i čak nema potrebu da se toga seća. Budite uvek izuzetak! Takav je Zakon snobizma! „Nikada ne bi trebalo da činimo bilo šta od onoga što ne bismo mogli ispripovedati nakon večere!“, zabeležio je Oskar Vajld. I pre nego što nastavite sa čitanjem, zapamtite: svaki oblik altruizma od sada vam je zabranjen! Quod licet Iovi, non licet bovi, što će reći, nije sedlo za magarca. Tako je udešen svet.
Quod licet Iovi, non licet bovi (Nije sedlo za magarca) ili razmisljanja jednog snoba
Ko je ovde magarac?
Snob ima mnogo slobodnog vremena koje provodi u potrazi za savrsenstvom. Okruzen je elitom i raskosi. Beskrajno se dosadjuje. U ljubavi malo daje. Samoziv je i sebican. Ima stila.
Ne misle svi da su snobovi beskorisni i nepotrebni. Antonijus Monen u knjizi „Mali brevijar snobizma”, koju je objavio cacanski „Gradac” i iz koje crpimo ovaj tekst, smatra da snobovi podizu opsti nivo kulture buduci da je njihova osnovna odlika da se klone predmeta masovne proizvodnje, svega onoga sto radi vecina, misljenja mase i ukusa gomile.
Pravi snobovi mozda su postojali u proslosti i romanticnim romanima, ali su u medjuvremenu iscezli. To nas ne sprecava da se poigramo razmisljanjem kako obnoviti ovu vrstu.
Kako postati snob?
Prvo, cak i ako silno zelite i mislite da treba da pripadate posebnom soju pravih snobova, u njemu ne mozete unapred steci svoje mesto. Snoba ne odredjuje ni genetsko ni materijalno nasledje. Drugim recima, imati ugledno prezime nije dovoljno. Isto tako ni prihod, nekretnine, vozni park i druge trice nece vas uciniti snobom. Jer, snob moze biti izuzetno bogat, ali i veoma siromasan. Snoba ne odredjuje ni nacionalna pripadnost. Elitizam jednog snoba nije u vezi s njegovim licnim i putnim ispravama (mada je posedovanje svajcarskog pasosa oduvek bilo veoma sik).
Snob mora da poseduje duhovne osobine jednog snoba. A to su: sloboda da bez straha cinite ono sto vecina ne radi, svest o sopstvenoj razlicitosti, inteligencija, ravnodusnost prema tudjem misljenju, istancan smisao za humor, nemerljiva originalnost.
Elementarno poznavanje kulture luksuznih proizvoda i jaka licnost najmanje su sto se zahteva od jednog snoba.
Kako ostati snob?
OBLACENjE. Snob nikada nije „previse obucen”. On zna da se elegancija krije u jednostavnosti. Razumljivo je da izbegava modu jer ne zeli da svoju krhku rasu vidi umnozenu. Ima svog krojaca koga neumorno maltretira.
Izbacite iz ormana sve odevne predmete zivih boja i pastelnih tonova. Nepotrebno je naglasavati da su ciklamaroze i karipskoplava nedopustive. Da ne govorimo o fluorescentnoj, sljastecoj odeci koju treba odmah unistiti zajedno sa upadljivim nakitom. Mozete nositi crnu, bez, tonove jesenjeg lisca dok tokom leta u obzir dolaze boje sampanjca ili skoljke.
Vazno je da se u svojoj odeci osecate udobno.
Imajte svoj stil. Setite se da je snob neuporediv i mastovit, te u izgradnji licnog stila preporucujemo da se poigrate kombinacijom neocekivanih kontrasta.
PONASANjE. Ne pokazujte: uzurbanost, ushicenje, uzbudjenje (posebno leti) kao ni divljenje. Ispoljavanje tuge je neoprostivo jer je krsenje osnovnog pravila bontona. Dalje, ako hocete da se drzite zakona snobizma, nikad ne pokazujte da kuburite s novcem. Verska poslusnost je nezamisliva.
Snob se ne hvali i ne razmece. Zato o sebi u javnosti ne izgovarajte vise od tri recenice. Prezirite pocasti i titule (i Flober je smatrao da one obescascuju i ponizavaju coveka dok je Lorens od Arabije, primetivsi da mu se kralj priblizava s namerom da mu na grudi prikaci dva razmetljiva ordena, smesta napustio dvor).
Snob je suvise samouveren da bi dozvolio da mu neko drugi lepi etikete.
PUTOVANjA. Snob je uvek u prolazu. Zato stalno putujte. Ne zaboravite da pre puta poskropite svoje maramice od indijskog pamuka toaletnom vodom iz Kelna ili Parme. Ponecete vrlo malo stvari od kasmira i svile spakovanih u putnu torbu koju ste kupili u Aveniji Luiz u Briselu. Ogrnite kaput od kamilje dlake (delikatno ofucan). Putujete, dakako, vozom. Nepotrebno je naglasiti da u kupeu ima mesta samo za vas i vasu dogu.
Odsedajte uvek „kod vlasnika”, ali zaobidjite porodice koje se trude da se o njima redovno pise u novinama.
Dajte prednost putovanjima koja su van sezone.
Od neizmernog je znacaja da u inostranstvu kupujete predmete svojstvene zemlji u kojoj boravite.
POSAO. Snob radi, ali njegov posao je bez stresa (on moze biti, na primer, umetnicki savetnik). Snob inace ne uvazava rad i radi samo zato sto je manje dosadno raditi nego provoditi vreme zabavljajuci se. Ne poseduje vizitkarte.
IZGLED. Pozeljno je da ste malo visi da biste mogli s visine da gledate na druge, no, to nije odlucujuce. Vazno je da ste vitki zato sto je gojaznost dokaz slabosti i osrednje ishrane. Za postizanje lepog stasa izbegavajte mesta kolektivne zadihanosti kao sto su teretane.
Neizostavno budite negovani. Ako ste muskarac, ne koristite losion posle brijanja.
Podocnjaci i bore sasvim su prihvatljivi jer svedoce o vasem sadrzajnom zivotu. Osim toga, svaki snob zna da sarm nikada ne stari.
Sto se tice BOLESTI, za muskarce je najotmenije da pate od psihickih smetnji, zatim stomatoloskih kao i neobjasnjivih simptoma. Damama preporucujemo ludila, prolazna bezumlja i neobicne simptome, takodje.
SLOBODNO VREME. Slusajte Suberta, Malera ili Bramsa – njihove note ulaze u pozeljnu kategoriju „klasicno i mracno”. Dopusteno je citati samo klasike (u dvojezicnom izdanju, kozni povez) i ponovo im se vracati. To cete raditi u udobnoj fotelji, prekriveni skotskim prekrivacem (koji svakako nije kivi zelene boje).
Casopise i novine birajte obazrivo, kao i kucne ljubimce i imena koja im dajete (Sopenhauer je svog ljubimca zvao Atma, sto na sanskritu znaci „dusa sveta”).
ISHRANA. Snoba odlikuje odnegovana strast prema kulinarskoj umetnosti. Njegovo culo ukusa veoma je razvijeno i osetljivo na nijanse. Evo nekih jela koje bi svaki snob rado poruckao: kajgana s kavijarom, zlatni fazan sa tartufima, supa od kupusa sa guscijom pastetom, irvasovi medaljoni s pecurkama, supa od kita na norveski nacin, sibirski labud, odrezak od jelena na pruski nacin, potaz od andaluzijske jarebice, dimljeni losos sa sosom od mirodjije, tartufi ispod saca, salata od spanaca s norveskim lososom, mus od sampanjca, karamelizovani paradajz sa incunima, dzem od zelenog paradajza sa djumbirom…
Kad snob nekud otputuje, jede tamosnju hranu.
Pravila kao sto je da belo vino obavezno ide uz ribu, u potpunosti zanemarite – ne dopustite da vam se propisuje sta godi vasem culu ukusa.
I za KRAJ, snob ce svoje poslednje dane provesti daleko od tudjih pogleda. U obzir dolazi hotelcic u otmenom kvartu, oronuli zamak ili kucica smestena u pejzaz siban vetrovima. Za ove trenutke preporucujemo da unapred obezbedite stap od kedrovog drveta sa srebrnom drskom optocenom slonovacom, fotelju nacinjenu od neke zasticene vrste drveta, jastuke od rebrastog somota i kamin u kom tinjaju drvo breze i borove sisarke.
Mozda vam nista od ovoga nece biti potrebno – sasvim je prihvatljivo da se povucete u neki lep manastir.
Predlog za posluzenje na vasem pogrebu: liker od oraha, kavijar i neki jednostavan sampanjac.
S. Lazarevic
