Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije
Arsenij Tarkovski, ruski pesnik i prevodilac, jedan od najvećiih pesnika XX veka, rođen je Jelisavetgradu, 1907 godine, u porodici poljskog porekla. Njegov otac, Aleksandar bio je bankarski činovnik, a sin Andrej, poznati filmski režiser. U mladosti je došao u sukob sa vlastima, jer je objavio pesmu sa akrostihom “Lenjin”. Radio je u novinama za radnike železnike “Gudok”, a književnost je studirao u Moskvi. Prevodio je poeziju sa i na turkmenskom, gruzijskom, arapskom jeziku. Kao ratni dopisnik vojnih novina “Boevaya Trevoga” ranjen je 1943. godine ranjen je u nogu i podvrgnut šestostepenoj amputaciji. Umro je u Moskvi,1989. godine i sahranjen uz državne počasti.
Objavio je poetske knjige: “Pre snega”(1962), Zemlja zemlji (1966.), Vesnik(1969.), Pesme 1974., Zimski dan (1980), Izabrani radovi(1982), Pesme različitih godina (1983), Od mladih do starih godina (1987), Blagoslovena svetlost (1993) – poshumno.
ŽIVOT, ŽIVOT
1
Ne verujem u predskazanja, ne primećujem
Znake. Ni od kleveta, ni otrova
Ne bežim. Na svetu smrti nema.
Besmrtno je sve. Besmrtno je sve. Nisam se
Bojao smrti u sedamnaest godina,
Ni u sedamdeset. Toliko je svetlosti i sveta,
Nema tame ni smrti na tom svetu.
Svi smo na morskoj obali,
A ja sam jedan od onih koji vuče mrežu
Kada dođe plićak besmrtnosti.
2
Živite u kući – i ona se neće srušiti.
Prizvaću bilo koji vek,
Ući u njega i sagraditi sebi kuću.
Eto zbog čega su sa mnom vaša deca
I žene vaše za jednim stolom,
Jednim stolom za pradedu i unuka:
Budućnost se završava svaki čas,
I ako blago podignem svoju ruku
Pet svetlosti će ostati kraj vas.
Dane prošle tako jako
Oštricama svojim podupirem.
Lancem spasenoga merim vreme,
I putovah kroz njega, kao preko Urala.
3
Vek za sebe po svojoj meri biram
Na jugu se prašina razvejavala stepom
Visok korov se razlistao; skakavci su igrali,
Uglačana potkovica je svojim sečivom prorokovala,
I rekla mi kao monah da ću umreti.
Uzeo sam svoju sudbinu i učvrstio je u svom sedlu.
I sada sam dostigao budućnost u kojoj sam,
I povukao dizgine kao dečak.
Samo mi treba moja besmrtnost
Da bi mi krv tekla iz vremena u vreme.
Rado bih platio životom
Za sigurno mesto, stalno toplo.
Ne vodi li me to leteća igla života
Kroz svet kao konac.
