Jasan Pogled
Ne učimo danas ništa novo. Niti će biti časova obrade u skorije vrijeme. Samo obnavljamo i utvrđujemo. I opet: u Titogradu ili u Biogradu, sasvim svejedno… Da utvrdimo: oni koji kobajagi brinu velje serbske nacionalne brige i potražuju lijeka u Vučićevom Biogradu, bolje da ne brinu. Jer, kad viđu te gordoljubne ponosnike […]
U Biogradu, ili Titogradu, sasvim svejedno… Naši dražesni maleni despoti, neodoljivi uzurpatori, neponovljivi tirjančići, nazdravljaju…A kad nazdravljaju, sebi nazdravljaju. Jer sve što su radili, naopačke su radili, a nama su uradili, životić nam zgadili… I radiće sve dok…Ne bih o tome. Iako to nema veze sa nasiljem, koliko ima veze […]
Jesam li ja vanzemaljac ili je ovo kuda čepam vanzemaljsko čudo… tako nekako propituje sebe mali jadni radoznali mučenik… Jesam li ja pao s Marsa ili je nekakav marsić pao na Titograd i Biograd…nastavlja jadni mučeni malac da sebe prži na žeravici strašne sumnje. Zašto je mene zapalo da budem […]
Nego što, nego u Japan! Na dostojno i dostojanstveno mjesto… I još poneko od uzaludnika pita: Šta će Milo u Japanu? Ako iko treba u Japan, treba Milo…Da vidi Japan, to je prvo. Da Japan vidi Sunce – to je drugo. I kako to slijedi po sili katunske logike: važnije je drugo […]
Kont’o, kont’o, pa skont’o… Napregao sve umne sile, pa mi sinulo. Rknula me munja čistoga proviđenja, pa sad drugačije hodim zemljom: Nije kriv onaj što je krivac, nego ovi što ga drže na visinama. Ko li su ti i takvi u zemlji ljuđi i junakah i širom serbskih zemaljah… Jesu […]
Dosta sam trpio. Da makar nešto oglođem. Ostalo je samo do kostiju. Još malo ni koščina neće biti. Znaš to bolje nego ja… Završi mi to… Završi mi to, znam da možeš. Znam da znaš znanje. Da i ja malo uživam. Dosta sam rintao za siću… Završi mi to… Ko […]
Što je nama ovako? U kom grmu leži zec? I kakav li je to zec što toliko dugo i tako predano leži u tom grmu? Kakav li je grm, pa je baš taj predani zec zalegao u baš taj i takav grm? Ima li lakših pitanja…vjerovatno da nema… Ima li […]
Zapitaš li se makar ponekad, gordi podaniče, uvaženi ližisahanoviću, koliko li je potrebno tvojih pokloničkih muka za jednu njihovu radost…kosne li te to saznanje, lecne li te makar onako, potiho i prituljeno u vječitom drijemežu… Da li ti ikada padne na smračenu pamet koliko li je potrebno tvojih snishođenja i […]
Kako je nikla gospoda. Kao korov. Kao praziluk. Baš onaj praziluk što viri iz onoga… Kako je iždžikljala elita. Kako paprat. Kud god se okreneš-elitno rastinje. Viri iz svih institucionalnih budžaka. Kako je kuljnula neointeligencija. Zaklanja vidik. Visoka i silna. Robusna i moćna. Kao deponija. Kud ti okom, marginalizovani goljo, […]
Pročitah jednom davno: Od svih zala najgora su ona mirna institucionalizovana zla… Bilo je to još u onim vremenima kad je postojao đavo. Knjiga se zvala „Mit o đavolu”. Ima tu još ponešto zanimljivih stvarčica tek onako, za dokolicu. Ima tu i đavola i đavolaka, kojih više nema. Kad su […]