Ah, to du­go to­plo lje­to! Mi­li­na bo­so­ta­nja po šo­de­ru i ka­me­nja­ru za­vi­čaj­nih slo­mi­vra­ta. Lje­po­ta uža­re­nog pla­vet­ni­la iz­nad gla­ve pod bi­je­lim še­ši­ri­ćem i spr­že­ne ze­mlje pod no­gom. Bi­raj – ili ćeš pra­ti­ti mra­vlji na­rod ili ćeš se vi­nu­ti or­lov­skim ne­bo­ho­dom. Ka­ko god okre­neš – ube­u­ti­ćeš se od rap­so­di­je ras­po­ma­mlje­nog lje­ta… Eh, […]

Tra­di­ci­o­nal­no ne­ma­mam pa­met­ni­ja po­sla i tra­di­ci­o­nal­no ni­je­sam na pla­ži jer ovo i ni­je za pla­žu, vi­še je za te­šku gnja­va­žu. U ne­kim be­o­grad­skim no­vi­na­ma, a iz pe­ra M. Lo­vri­ća pro­či­tah: U na­šem slu­ča­ju reč je o ru­skom bor­šču i bri­sel­skom pro­ke­lju pre­li­ve­ni­ma do­ma­ćom šlji­vo­vi­com, ne­mač­kim pi­vom i ame­rič­kim bur­bo­nom i […]

U če­ka­o­ni­ci Na­to pak­ta, po­če­la je bu­duć­nost ko­ju su nam na­mi­je­ni­li du­še­bri­žni­ci. U mrač­noj če­ka­o­ni­ci, pod čki­lja­vim neo­n­skim osvje­tlje­njem pod ko­jim se ne vi­de li­ca, već sa­mo si­lu­e­te ne­če­ga što bi mo­glo bi­ti ne­što. Ne ras­po­zna­ju se li­ca, ni­je­su im va­žna. Slu­te se obez­li­če­ni ko­ji kre­i­ra­ju bu­duć­nost ko­ja je već […]

Obrni—okreni, na isto dođe. Kaže mi zemljak koji mnogo ćuti i mnogo kaže kad već progovori. Opet se bavimo teškim temama i beremo grozdove briga, a ljeto počelo. Čemu nas vode glavolomke pod suncobranom, pitam se ljubomoran na spokoj i nirvanu dragih građana u sijesti. Ili je to bućkuriš letargičnosti […]

Dokle više, gospodo humanitarci? Kad ćete konačno vašim crnim računaljkama završiti prebrojavanje? Da li vam je uopšte stalo do onoga što navodno zastupate ili navodno zastupate one do kojih vam uopšte nije stalo? I sve su ovo, zahvaljujući vama, postala opšta mjesta: laž, licemjerje, hipokrizija, vrišteća nepravda, silovana pravda, užasavajući […]