Author: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Čaj od nane

Ni­ti imam, ni­ti sam imao, ni­ti ću, sla­va Bo­gu, hva­la Še­fu i par­ti­ji, ima­ti na­ro­či­te li­der­ske am­bi­ci­je. Ko me zna, zna i šta mi­slim o to­me, a i ko me ne zna, zna da se to ne­ka­ko i ne sla­že sa mnom, mi­slim to – li­der­stvo. Li­der je ne­ka­ko, ka­ko […]

Jasan Pogled

Strah i trepet, a ne ljubav i poštovanje

Dragi Hašime, Do­đe ne­ko čud­no vri­je­me, dra­gi moj vr­li pri­ja­te­lju, sa­pat­ni­če i sa­bor­če, ka­da se čo­vjek, ma gdje bio i ma ka­ko ži­vio, osje­ti usa­mlje­nim. Na­dam se, ple­me­ni­ti pri­ja­te­lju, da ne­ćeš za­mje­ri­ti mo­joj po­tre­bi da ti se po­ža­lim i, ka­ko bi to vjer­ni­ci re­kli, da se is­po­vi­je­dim. Ma­da is­po­vi­jest, kao […]

Jasan Pogled

Burek, jogurt, pivo – dilema dobrog građanina

Li­ri­ka, epi­ka, dra­ma… Ne ide mu taj niz, do­bro je znao. Is­ku­stvo mu go­vo­ri da se oka­ne po­gi­belj­nog si­ste­ma. Ne­što mo­ra da ot­pad­ne kao su­vi­šak, kao kob­na gre­ška. Ono što mu naj­vi­še sme­ta, naj­te­že je žr­tvo­va­ti, slu­tio je da­ni­ma, mje­se­ci­ma, go­di­na­ma već. Obič­no to ta­ko bi­va. Naj­sla­đe je ono što […]

Jasan Pogled

Mali pakleni raj

Lje­po­ta je ova ne­iz­dr­ži­va. Po­sle­di­ce ovog uži­va­nja su ne­sa­gle­di­ve… Pli­ma sla­do­stra­šća uljulj­ku­je naš zlat­ni čun no­šen va­lo­vi­ma he­do­ni­zma. Od­sje­li smo u jed­nom ho­te­lu, bi­li, kao i obič­no ve­se­li, pre­pla­nu­li i oma­mlje­ni svje­tlom, kokainom i al­ko­ho­lom. Dje­voj­ka sa sa­la­ša sku­plja školj­ke ko­je pli­ma iz­ba­cu­je po pje­šča­noj oba­li, otva­ra ih i isi­sa­va […]

Jasan Pogled

Ogledalce, ogledalce

Imam i ja svoj bri­jeg raz­mi­šlja­nja. Zo­ve se Sun­ča­ni breg. Na nje­mu mi je tvr­đa­vi­ca i skrovište. Na nje­mu da­nu­jem i no­ći­vam. Kao prog­na­nik pra­ved­no na­gra­đen. Po­sma­tram ri­jet­ke pti­ce. Gle­dam raš­ču­đe­na ču­da. Ša­re­ni­lo i gro­zo­mo­ri­ju. Sa jed­ne stra­ne – grand pa­ra­da i Alek­san­dar Ve­li­ki (na­dam se da ni­je vje­čan). Sa […]

Jasan Pogled

Gordi vjernik

Vi­đam tog gor­dog čo­vje­ka. Mno­ge ka­žu da je li­jep. Li­je­po se, valj­da, gor­di. Nos mu pa­ra nebo. No­ću oba­ra zvi­je­zde. Sve na nje­mu je za po­ka­zi­va­nje. I zgod­na za­ma­ma­na nje­go­va­na že­na sa ovlaš pod­oč­nja­ci­ma i tan­kim no­zdr­va­ma, sa lju­ti­tim obr­va­ma, to je valj­da či­ni još po­želj­ni­jom. Kri­šom se okre­ću za […]