Eci-peci-pec

Ako u čovjeku već postoji očaj, nesigurnost, strah, zašto bismo to krili, ukoliko želimo da prikažemo svu punoću života? Mnogi filozofi se pitaju da li već to što postoji konačnost ljudske egzistencije nije opravdan razlog za čovjekovo osjećanje ništavila. Ja, međutim, ne mislim tako kao egzistencijalisti. Smatram da moram da izguram svoj kamen uz brdo života sa što više moralnog dostojanstva.

Meša Selimović

Ti si…
Ti, za­pra­vo, i ni­je­si ti. Ti si čo­vjek sa sto­ti­nu li­ca. Ti si pra­vo-prav­ca­to pa­gan­sko bo­žan­stvo. Ti si kao i oni. Ti si, u stva­ri, oni. Ti si je­dan od njih, je­dan od ma­le­nih go­spo­da­ra ovog ne­sreć­no­ga ra­stro­je­no­ga svi­je­ta. Ti si dio tog mah­ni­tog raz­bra­će­nog brat­stva što cr­nim ma­ka­za­ma kro­ji sud­bi­nu mno­go­ljud­ne go­mi­le ko­ja vi­še ne mo­že bi­ti čo­vje­čan­stvo. Ti si sud­bi­na go­mi­le. Ti si po­slu­šno đa­če uči­te­lja- de­mi­jur­ga. Ti si Mo­lo­hov za­to­če­nik i tam­ni­čar uni­že­nih.
Ti si oštro­klju­ni ne­mi­lo­srd­ni ja­streb, za­cr­nje­ni ga­vran kr­va­vi­jeh kri­la do ra­me­na, do­sad­ni pa­pa­gaj ko­ji kre­šti na­u­če­ne ri­je­či: ustav, za­kon, evro­a­tlan­ske in­te­gra­ci­je, to­le­ran­ci­je, za­je­ban­ci­je, pro­spe­ri­tet, vi­zi­o­nar­stvo, par­la­men­ta­ri­zam, dar­vi­ni­zam, kal­vi­ni­zam, pro­te­stan­ti­zam, ate­i­zam, glo­ba­li­zam, fa­ši­zam, ame­ri­ka­ni­zam, pro­fe­si­o­na­li­zam, ho­mo­sek­su­a­li­zam, bu­di­zam…som­nam­bu­li­zam…mon­te­ne­gri­zam… Ti si go­lub pre­vr­tač i ta­jan­stve­na so­va u pre­du­goj noć­ci.
Ti si če­lič­na pe­sni­ca na pro­du­že­noj ru­ci. Ti si glav­ni ju­nak na ma­ri­o­net­skim kon­ci­ma. Ti si kao i svi ko­ji go­spo­da­re na na­šem ostr­vu be­smi­sla.
Ti si mi­ster-ni­hi­li­sta, za te­be ne po­sto­ji ni­šta osim ide­o­lo­gi­je vla­da­nja, tvo­ja ide­o­lo­gi­ja je pre­pi­sa­na iz nji­ho­vog mrač­nog ko­dek­sa ni­šta­vi­la. Ti si ma­li maj­stor stra­te­gi­je obe­smi­šlja­va­nja. Ti si re­la­tiv­ni re­la­ti­vi­zam, ap­so­lut­ni re­la­ti­vi­zam, ni­hi­li­zam. To su tvo­je i nji­ho­ve lje­stvi­ce pro­pa­da­nja. Si­la­zak u bez­da­nu ru­pu. To su ta­bli­ce za­ko­no­dav­stva, po tim pra­vi­li­ma vla­da­te i tra­je­te. Čo­vje­ka raš­čo­vje­ču­je­te, ane­ste­zi­ra­te mu sr­ce i um, obo­ga­lji­te udo­ve, be­to­ni­ra­te mu sluh, za­ćo­ra­vi­te vid, osta­vi­te mu sa­mo tr­buh i u tr­bu­hu vje­či­tu glad. Na­rod pre­tva­ra­te u go­mi­lu, go­mi­lu u čo­por, pro­na­đe­te žr­tvu i po­sta­je­te haj­ka­či lu­de haj­ke. To su pra­vi­la va­še igre. To je za­no­sna vr­te­ška ni­hi­li­zma.
Ti si maj­stor ma­le rad­nje. Ti si vla­snik pi­ljar­ni­ce. Ti si ma­li hip­no­ti­zer u tu­tu­mra­ku. Ti si abra­ka-da­bra. Ti si ma­li ča­rob­njak ko­jem sve po­la­zi za no­gom, ni­šta za ru­kom. Ti si sve svo­je pri­ja­te­lje pre­tvo­rio u pre­to­va­re­ne ma­zge, a sve svo­je ne­pri­ja­te­lje u ža­be-kre­ke­tu­še. Ti si ne­pri­ko­sno­ve­ni vla­snik mo­čva­re u ko­joj ža­bo­kre­či­na pro­sla­vlja ži­vot. Ti si ču­do vla­da­nja i pro­pa­da­nja. Ti si bi­lo ko, ni po če­mu iz­u­ze­tan, po sve­mu ne­po­no­vljiv. Ti si i bo­lji i go­ri, a ni­ka­da do­bar ili loš. Ti si i do­bar i loš i zao. Ti si glav­ni da­sa u ovom do­sad­nom i pro­ma­še­nom ve­ster­nu.
Ti si maj­stor-epi­zo­di­sta u ve­li­kom ho­li­vud­skom spek­ta­klu, bez te­be se mo­že, ali sa to­bom je sve neo­do­lji­vo lo­še. Ti si na­da­re­ni ama­ter pu­tu­ju­ćeg po­zo­ri­šta ko­je slu­đu­je svi­jet. Ti si stvo­ren za ulo­gu ba­tle­ra ili ko­či­ja­ša, ali si i vi­še od to­ga. Ti si ve­li­ki sa­mo u na­šem ma­lom fil­mu i zbog to­ga si ne­pre­va­zi­đen.
Ti si de­ko­ra­ter ta­me. Ti si ma­li Man­drak: na­šem ćor­so­ka­ku do­da­ješ ilu­zi­ju da­lji­ne, slo­mo­vra­tu- vi­si­nu ne­ba, si­vi­lu- bo­ju pa­kle­ne va­tre, se­bi—iz­raz za­bri­nu­to­sti. Ti si ukras od­u­mi­ra­nja. Ti si am­ba­la­ža pra­zni­ne… Ti si ču­do na­šeg ču­da. Ti si ne­pre­va­zi­đe­ni za­ba­vljač ma­le igra­o­ni­ce. Ti si Bran­ko Koc­ki­ca, Bet­men i Su­per­men. Ti si ti i to mo­žeš sa­mo ti. Ti si naj­bo­lji i naj­go­ri od svih. Ti si glav­ni fra­jer i ču­var pla­že u zim­skom pe­ri­o­du. Ti si de­mo­kra­ta, re­pu­bli­ka­nac i ma­li In­di­ja­nac. Ti si vla­snik dr­ža­ve-ho­te­la i lift-boj. Ti si koc­kar, ru­let i kru­pi­je. Ti si glav­ni do­bi­tak i fa­tal­ni gu­bi­tak. Ti si Bog i ate­i­sta. Ti si… Ti si ma­li zec!