1791.
26. januar
Zaborav! Kako je to nežna reč!
29. januar
Brzo obuku misao u prvu reč koja naiđe i produže dalje. Post: podražavanje bola.
4. decembar
Kada se sećamo, krećemo se nasuprot vremenu. Kad zaboravljamo, sledimo njegov tok. Sve što ima krila prevazilazi zakone.
25. decembar
Pisanje je bliže mišljenju od govora.
1793.
23. februar
Halikarnas. Danas: Nezi. Savremeno ime koje nose ruševine grada čine ostaci prvobitnog imena.
19. mart
Pažnja (onoga ko sluša) služi kao pratnja muzici govora.
23. maj
Rasejanosti i skrupule koje kod svih dalekovidih pisaca izazivaju perspektiva i
daljina. Priglupost: princip plodnosti. Građanski ratovi su krvaviji od drugih
jer lakše pristajemo da nam neprijatelj bude stranac, a ne sused, jer ne želimo
da rizikujemo da osvetu držimo u tolikoj blizini.
5. novembar
Dokona reka, i koja ne nosi ništa. decembar U imenovanju mračnih stvari uvek
ima nejasnoća, i zato je zabluda svaki pokušaj da im se pruži ime koje je
čvrsto i opipljivo.
25. decembar Ono kvarenje morala do kojeg dovodi dugi mir, dugo blagostanje.
1794.
mart
Ko god prevaziđe, promaši cilj.
8. april, utorak
Moj sin je rođen u noći između osmog i devetog, u dva sata i četvrt posle
ponoći. Neka se jednog dana seti majčinih bolova!
9. sreda Izabrali smo imena za dete. Krstila ga je babica, pored vatre, u tri sata po podne. Nazvali smo ga Viktor Žozef, po majčinom i mom imenu. Istog dana sam čuo slavuja.
1795.
11. januar
Jedan piše perom, drugi četkicom.
12. januar
Deca bi uvek da zagledaju iza ogledala.
1796. 26. januar
Dvadeset pet hiljada četiristo sedamdeset devet zakona!…
10. februar
Narod. Ume da prepozna, ali ne i da izabere.
16. februar
Treba priznati svoj mrak. Reke. Putevi koji vas nose tamo gde želite da
stignete. Ne želim da vam dokažem, nego da vam pokažem da… itd… Pokazujte
onda i ne dokazujte. Jedni kažu usrana motka, drugi snop od trnja.
20. Mart
Izraz: ne volim da jedem knjigu kad nemam apetita.
25. mart
U svim knjigama od ukusa i genija forma je suštinski deo, a sadržina je samo
usputna. Sva pravila u slikarstvu, poeziji, muzici, pa i plesu, streme i mogu
stremiti jedino tome da udovolje duhu i da ga poštede umora.
31. mart
…Da, volim ga kao što volim zidine.
5. april
Volim da vidim dve istine istovremeno. Svako dobro poređenje pruža to
preimućstvo razumu.
9. april
Ako se svi znaju, demokratija. Ako su pomešani, aristokratija. Ako su
raznovrsni, Kraljevstvo. On otvara oči i zadržava pogled da bi se ugledano
utisnulo u njega.
21. april
Sve te knjige što čitaocu ne približavaju temu, već ga upućuju kako o njoj
treba govoriti.
3. maj
Ne kupujte zatvorenu knjigu. Ako nož ima dršku, zašto biste ga hvatali za
sečivo? Užici su uvek deca, bolovi su smežurani.
12. maj
G. de P. – Više volim ono što radi nego ono što ceni.
6. jun
Pomoću teleskopa i mikroskopa dobili smo uvid u veći broj pojava, i ništa više.
21. novembar
Uzori. – Nema više uzora. Bog je ono mesto u kojem se ne sećam ničeg drugog.
1797.
februar
Preterana poimanja saosećanja i čovečnosti vode u svirepost. Pronaći kako.
1. mart
Samo je despot suvereno slobodan. – Sloboda se ne deli ni sa kim a da se pritom
ne vrši ustupak, itd., a da se pritom ne izgubi jedan njen deo. – Umanjena,
podeljena i raširena sloboda više vredi od one koja je celovita i
koncentrisana. – Hesiodova izreka: „polovina je bolja od celine“, Adde gustina
(ili jačina) manja od obima.
3. mart
Jednaki su. – Neka to znaju i neka zaborave.
4. mart
Um može samo da pravi greške. On ne stvara istine koje postoje, on ih samo
uviđa, razlučuje, otkriva i izlaže.
5. mart
Ljubavnici. Ko je lišen njihovih slabosti, nema ni njihovu snagu.
8. mart
Nemaju svi vekovi pravo na jasnoću duha.
12. mart
Zaboravljanje zemaljskih stvari, posvećivanje nebeskim, pošteda od svake gorke
zanesenosti i svakog nemira, od svake brige i potresenosti, od svake
uzrujanosti i svakog napora, punoća života bez uzbuđivanja. Slasti osećanja bez
rada misli. Vrhunci ekstaze bez pribegavanja meditaciji. U jednoj reči, čista
radost i duhovnost unutar sveta, usred meteža čula. To je sreća koja traje samo
sat, minut, tren. Ali iz tog trena, iz tog minuta pobožnosti blaženstvo se širi
po mesecima i godinama našeg života.
24. mart
Čekajući gđu B[o]m[o]n na putu. Naše ideje, odnosno predstave koje imamo o
vrlinama, prikazuju nam ih i vise u nama kao slike u kabinetu. Kad treba da
rasuđujemo, odnosno da primenimo vrline na predmete, posežemo za svojim
idejama, iznutra bacamo pogled na te slike kao da bismo da ispitamo mogu li se
poklopiti sa stvarnošću kakva nam je predočena. Činimo isto što bi radio čovek
sa portretom ili opisom u rukama, i koji bi želeo da zna da li je osoba koju
susreće ili o kojoj nešto doznaje ista ona koja je opisana i koju je zadužen da
traži. april Slobodno mi, govorio je, iseckajte sve na komade, ali ih nemojte
žvakati za mene.
25. april
Kad su ljudi imbecili, predvodi ih ludak.
25. jun
Ne pišite reč koja upotpunjuje simetriju vaše rečenice i zaokružuje je, jer će
čitaocu neizostavno sama pasti na pamet, pa će je sam izgovoriti pročitavši
neku od reči što joj prethode. jul … – i crpe iz ove knjige mudrost koja se u
njoj ne nalazi. avgust Recite mi šta se dešava na zemlji.
21. avgust
Knjiga koja miriše na sunce, knjiga koja miriše na sveću.
22. avgust
Zar ne bi trebalo da uzrok bude izvan naše volje? Da poluga bude mimo tega?
5. septembar
Ne vole grabljivice samo plen, nego i lov, koji im je igra, zabava,
zadovoljstvo – razonoda. Sve love veselo i takoreći uz smeh.
22. septembar
Čovek i tlo, žitelj i mesto, pijedestal i kip. Izvajani od jednog bloka.
23. septembar
Gde idu misli? U Božje pamćenje.
23. decembar
Oko svakog plamena potrebna je praznina da bi sijao. Gde nema prostora, nema ni
svetlosti.
27. decembar Izgovorena reč je odapeta strela.
1798.
1. februar
Slike su izvršile veliki uticaj na stvarnosti.
5. mart
Znak nam onda zaklanja ono što označava. Čemu skromnost? Da bi se žena, kad je
lepa, sebi činila lepšom, i manje ružnom kad je ružna. Lepote koje ništa ne
ostavljaju mašti.
29. april Vladanje je vrsta ljubavi.
3. jun
Vidite šta čini ljudska pravda. Uništava onog ko nije u stanju da plati i
nalaže stid onima koje stid može da popravi.
19. jun
Zvezde lepše oku nego teleskopu koji ih lišava iluzija.
20. jun
Lepe su samo one knjige o kojima se dugo sanjarilo (ako se i nije radilo na
njima).
6. avgust
Unapred ocrtati tačan i detaljan plan znači uskratiti duhu sva zadovoljstva
susreta i novine u pisanju dela. To znači i samom sebi učiniti pisanje dosadnim
i samim tim nemogućim, kad je reč o delima koja zavise od poleta i mašte. Takav
plan je samim sobom pola knjige. Ako hoćemo sebi da se dopadnemo, on treba da
ostane nesavršen. Treba da se ubedimo da ga ne treba dovršiti. On i ne sme da
bude dovršen, iz jednog dobrog razloga, jer je to nemoguće. S druge strane,
planovi se mogu praviti za dela čije je pisanje i obavljanje mehanička stvar
koja izričito zavisi od ruke. To odgovara i veoma je korisno slikarima i
vajarima. Pri svakom potezu četkice i dleta koji budu načinili, njihov osećaj
će pronaći tu novinu koja je postojala samo u duhu. Oblici i boje koje mašta ne
može da nam predstavi tako savršeno kao oko ponudiće umetniku niz susreta koji
su nužni geniju kako bi mu pružili užitak u poslu. Ali u slučaju oratora,
pesnika i filozofa, oni neće naići na isto zadovoljstvo ako budu zapisali ono
što su već pomislili. Za njih se sve to odvija odjednom. Jer reči koje koriste
lepe su samo za duh: nakon što su pomislili ono što će napisati na papiru, duh
više ne može ništa novo da sazna u onome što želi da izrazi. Uopšte uzev,
potreban je plan, ali ovlašan, nikako čvrst. Treba unapred nagovestiti naročito
početak, kraj i sredinu svog dela. To znači izabrati dijapazon, predah ili
pauzu, i cilj. Prva reč mora da pruži boju, uvod valja da pruži ton; sredina
treba da podesi takt, vreme, prostor, razmere.
25. avgust
Ideja se rađa kao da izlazi iz opne koja se rasprskava.
9. septembar Bilo bi neobično da proglasimo stil lepim samo onda kada sadrži izvesnu
nejasnoću, poneki oblak; a to je možda prihvatljivo kada ta nejasnoća potiče iz
njegove izuzetnosti, iz izbora reči koje nisu obične, iz izbora obrta koji nisu
rasprostranjeni. Sigurno je da ono što je lepo uvek ima istovremeno nekakvu
vidljivu i nekakvu skrivenu lepotu. Još je sigurnije da ono nikada ne zvuči
tako privlačno kao kada ga čitamo pažljivo na jeziku koji tek napola razumemo.
10. septembar
…Zadovoljstvo da budem primećen izdaleka.
16. septembar
U tri dimenzije treba ubrojati vreme, prostor i tišinu. Prostor je u vremenu,
tišina u prostoru.
1. oktobar
Nemoguće je istu osobu zavoleti dvaput.
1799.
10. januar …i mudri su samo u snovima.
21. februar
Treba reći ono što mislimo da bismo bili zadovoljni sobom i onim što govorimo.
Ali da biste bili elokventni, plodni, raznoliki, obilni, jednom rečju,
govornik, dovoljno je, a možda i nužno, da svoje mišljenje iznesete napola,
neodređeno, sažeto i u samom trenutku govora. Jer toplina misli dolazi od
njihove novine, njihovo obilje potiče upravo od neodlučnosti uma. Mudrac (onaj
koji na svetlost dana iznosi samo ono što je sazrelo) može da bude elokventan
kao proročište, ali nikada neće biti rečit kao Ciceron. Da bi se u toj oblasti
lako izgovarali lepi govori, treba na samog sebe ostaviti utisak kakav se želi
ostaviti na slušaoca, odnosno, ubediti sebe u toku govora u ono što se govori.
On je obložio svemir. Ali te boje, te figure, tu maštu i sve te ukrase koji
očaravaju naše oči, nije stavio na zidine, na podove, na tavanice, kako to čine
naši zemaljski radnici, već ih je pohranio u naš um. Dragi moj, šta biste rekli
o slikaru koji bi svoje slike, umesto da ih smešta na platno, utisnuo u maštu
onih koji će to platno gledati, o slikaru koji bi naneo boje na um –?
28. februar
Svaka prošlost je tako kratka!
30. mart
Nekima bi trebalo savetovati da polude.
17. april
Delo koje je toliko dovršeno, toliko precizno izraženo, ukratko, tako savršeno
ima jedan tako određen i čvrst oblik da se mašta čitaoca, koji s delom nema šta
da radi niti kako da ga preusmeri, ne otvara ka njemu kako bi ga prisvojio i
zapamtio. Takav tekst staji pred nama, divimo mu se, ali on ostaje izvan nas.
On nas pogađa, ali u nas ne prodire. U njemu nema ničega tečnog niti sočnog,
osim ako sama misao po sebi ne sadrži takvu eteričnost koja bi bila sposobna da
dematerijalizuje reč. Dodajte: ono što je tako savršeno i zatvoreno pamtimo,
ali se tome ne vraćamo da ga ponovo pročitamo. (Kako spojiti ove dve zasluge?)
Nota. – To pokreće duh, ali u njemu samom se ništa od tog upliva ne uskomeša.
Ono što pokreće takav tekst čini naše pokretače beskorisnim. Ono što se naziva
tečnim stilom podrazumeva izvesnu prohodnost, klizavu žitkost.
4. maj
O tome kako neznanje spaja ljude. Politika se time sigurno koristi.
27. jul
Prema životu treba postupati kao prema spisima, uskladiti i ujednačiti sredinu,
kraj i početak. Zbog toga se mnogo toga mora izbrisati.
26. septembar
Kad slika sakrije predmet, kad senka poprimi oblik tela, kad reč omami duh time
što ga očara, kada nam se neki izraz dopadne toliko da nemamo želju da odemo
dalje i dopremo do smisla, kad figura sama po sebi uzme svu našu pažnju, više
se ne krećemo. Zaustavljeni smo i povedeni u konak. Vodi nas rđav vodič.
3. novembar
Dao mu je slobodu da bi stekao vrlinu i oduzeo predznanje da bi mogao da ostane
slobodan.
20. novembar, utorak, Sv. Edmund; bdenje.
– U snu. – Objašnjenje porekla geometrijskih principa. Krug, najlepša od svih
figura, sasvim sigurno je takođe i prva koja je obuzela pažnju ljudskog uma.
Ljudi su ga gledali igrajući se. Unutra su upisali pravilne figure i najpre je
podeljen ϴ Potom je podeljen još jednom, na četvoro ⊕ Eto prečnika i četiri ugla. Ako ih udvostručite ☸ dobićete
osam uglova. Četiri prva ugla su prava, a prvih
osam je oštro. Pravim uglovima daje se vrednost od
devedeset stepeni, a oštrim od četrdeset
pet. Razlog je u tome što je prečniku kruga pripisana vrednost od trista
šezdeset stepeni i što pravi uglovi zauzimaju četvrtinu prečnika, a oštri
osminu. Dovde je sve jasno. Ali evo šta me muči: zašto je prečniku kruga
pripisano 190 trista šezdeset stepeni. – U tom trenutku mi se javilo
razjašnjenje tog pitanja, i izneću ga ovde. Stari su govorili da je nebo
ljudima podarilo brojeve. Smenjivanje dana i noći (po njima) navelo je naše
pretke da zamisle jedinicu i dvojku. Stupimo u tu ideju i ispratimo je. Godina
ima trista šezdeset tri ili četiri dana, to jest, da bi se Sunce vratilo na
istu tačku na nebu, potrebno mu je trista šezdeset četiri dana. Kao što su
mnogi naučnici primetili, stari su računali samo okruglim brojevima. Dakle,
govorili su trista šezdeset. Nije li, dakle, taj broj, trista šezdeset, upisan
u veliki krug prstena (annus) koji nazivamo godinom (an, année)? Nije li broj
dana u godini zaslužan za to što smo svakom krugu pripisali nepromenljivu
vrednost od trista šezdeset stepeni? Pri buđenju. – Iz toga sledi da su četiri
godišnja doba četiri odsečka prstena. Svako doba ima onoliko dana koliko pravi
ugao stepeni, osamdeset. U svakoj godini ima osam oštrih uglova, odnosno osam
delova od po četrdeset pet dana, ako se svako doba podeli na dvoje, od kojih bi
svaki deo iznosio tri petnaestine, odnosno četrdeset pet dana. (Izostavljamo
manje ili veće, koji su razlomci.) Sigurno je i muzika naučila ljude brojevima.
1800.
2. januar
Iščupati? Ne, nego presaditi.
20. januar
Reč je u stvari otelotvorena misao.
28. januar
…Vi biste ovo rodno i plodno polje da pretvorite u prodavnicu? Ovaj izvor u
močvaru?…
2. februar
Antika. Od obnovljenih zdanja draže su mi njene ruševine. Bog je postojanje;
svet je mesto; materija je privid; telo je kalup duše; život je početak.
20. februar
U onima koji su zažareni ima nečega pomalo ludačkog. U hladnima ima nečeg
glupog.
1. mart
Na kakvog god neprijatelja da se nameračio, ratniku nije milo da prospe krv
izvan borbe.
4. mart
Volja ponekad deluje a da mi ne osećamo da hoće ili da joj se prohtelo, kao što
deluje i pamet, bez naše svesti da mislimo ili da smo pomislili.
11. mart
Znanje koje začepi um.
15. maj Um ništa ne može da zamisli bez figure ili oblikovanja. Nema figure bez
strana. Postoje neodređena uobličenja koja moraju da ostanu neodređena.
Preciziranje bi naudilo istini, a takoreći i pravdi. Život ni u jednoj
životinji ne može postojati bez nekakvog razumevanja. Razumevanje je neophodno
načelo očuvanja.
14. Jun
Samoća nam daje pravo da kažemo Ja.
28. jun
Jednog dana ćemo možda imati bolje svetlosti, ali hoće li nam se popraviti oči?
Na to se svodi čitavo pitanje o usavršivosti koja se pripisuje ljudskom rodu.
Naši teleskopi nisu nas učinili dalekovidijima. Pa ni busola nije uvećala naše
znanje već nam je pružila sredstvo da ne posežemo za njim. jul Mogući opis moje
zemlje: jedna njena polovina dostojna je romana, a druga samo katastra.
4. jul
Od ponosa nadima se mozak. Taština ga ispunjava dimom, isparenjima. Od mržnje
se steže srce. Ljubav zagreva pluća. Kad nas obuzme divljenje, srce stane.
Žudnja nas tera da udahnemo. Želimo da omirišemo sve što oduševljava i širi.
Tuga je tavorenje. Ljubav što dolazi iz krvi, ljubav što dolazi iz duše.
7. jul Kijavice duha. Palata kijavica.
8. jul
Nije svaku istinu dobro reći. Jer ako se kaže sama i izdvojena, može da odvede
u zabludu, do pogrešnih posledica. Ali sve bi istine bilo dobro reći ako bi se
izrekle zajedno i ako bi se s jednakom lakoćom u svaku ponaosob moglo ubediti.
14. jul
Ništa od onog što se dokazuje nije očigledno jer ono što je očigledno pokazuje
se i ne može da se dokaže.
7. jul Da. On to vidi. Ali vidi ga kao nešto što će doći, a ne kao nešto što je
prošlo ili što je sada tu. Videti na taj način pre znači „znati“ nego „videti“
u užem smislu.
18. jul
Ponovo pročitati ono što sam zabeležio o jeziku Rimljana pre tri godine, u
jednoj od onih svezaka pokrivenih pergamentom.
1. avgust (insomni nocte)
Voleo bih da se u knjizi misli smenjuju kao zvezde na nebu, redom, skladno, ali
lagodno i sa razmacima, ne dodirujući se i ne mešajući; a pritom sledeći jedna
drugu, usklađujući se, ujednačavajući. Da, želeo bih da se kotrljaju, a da se
ne hvataju i zadržavaju, tako da svaka može nezavisno da postoji. Bez prestroge
povezanosti, ali takođe i bez nesklada: najmanji nesklad je onaj najgori.
Rastureni biseri.
2. avgust
Pesnik ne bi trebalo da neki razmak opkorači kad može da ga preskoči.
16. avgust
Ideja može nastati iz nečega ili ni iz čega, pod uslovom da je to „ništa“
konstantno; ideja zbog toga neće manje postojati niti biti manje važna.
18. avgust
One stvari koje znamo a da ne mislimo na njih. Gde idu misli? Idu u božje
pamćenje. Nota. Objasniti svetlo slepcu, buku gluvom, misao idiotu.
31. avgust
Misli koje ne mogu da prežive iznošenje na vazduh i koje isparavaju čim ih
iznesemo iz radne sobe. Stavite nekoliko njih u izolaciju. Izvadite ih iz
knjige u kojoj se nalaze: neće opstati.
4. novembar
Analizirati, rastaviti. – To što oni tako važno nazivaju analizom, ako bismo
jednostavno govorili, jeste rastavljanje. Temu treba analizirati sa samim
sobom, treba je razmotriti u svim oblicima i po delovima, uzduž i popreko; ali
ne treba analizirati svoju misao zajedno sa čitaocem. Sve treba reći u jednoj
reči i to odjednom, nakon što je sve dugo i u više navrata razmotreno. Pisac
mora da postane nalik slikaru. Slikar svoj model posmatra crtu po crtu, ali
pokazuje ga u celosti. Svetlost nas ne obasjava pojedinačnim zracima, već
snopovima.
1801.
januar
Zatvori oči i videćeš.
30. april
Još jedna odlika čiste i osnovne istine: užitak, užitak koji duša dobija od
nje.
11. maj
Figura, pokret. Sve se, prema Paskalu, vrši figurom i pokretom. U tom slučaju,
treba reći da se sve vrši pokretom, jer je figura samo preostali trag pokreta
kojeg već više nema. Tako su i slova koja, na primer, upravo sada ja pišem samo
preostali trag pokreta moje ruke, a koji je ocrtalo moje pero.
1. jun
Predmete treba opisivati samo da bi se opisala osećanja koja izazivaju u nama.
12. jul Misao je stvarna kao topovsko đule.
15. jul
Ljudi se mogu ubediti samo u ono što žele. Zato ih ne treba toliko odgovarati
već im pokazati da ono što žele zapravo nije ono što misle da žele. U vekovima
lošeg ukusa treba pisati sa naporom. – Zašto? – Lakoća bi onda u celosti
doprinela čitaočevom umoru. Kako?
21. jul
Nekada su primere uzimali iz sveta, a danas smo prinuđeni da ih tražimo u
knjigama. To je nazadovanje.
subota, 8. avgust U 10 sati uveče.
Moja jadna majka! Moja jadna majka!
15. septembar
Jeste, lep kao frula u koju se ne svira…
22. septembar
Prizor se promenio, ali ne i oko.
27. septembar
Ne, nisam ljut na ljude, nego na knjige.
9. novembar
Njutn. Njegova kruška bila je zrela.
1802.
17. jul Možda je tačno da čitaočev um voli da dovrši i da mu treba dati samo onoliko koliko je potrebno da bi lako dopunio i sam se vratio knjizi, itd. Ja previše zaokružujem.
1803.
4. april
…i voleo bih da mislim ispod stakla.
7. april
…jer ono što treba uvrstiti u delo i ono što iz njega treba izostaviti je
beskrajno.
8. april
Jer potrebno je da ideja i prvobitna forma dela bude prostor, jednostavno mesto
gde će se njen sadržaj smeštati i uređivati, a ne sam sadržaj koji treba
smestiti i urediti.
1804.
14. avgust
Neprekidni stil (ili poučno i neprekinuto nizanje rečenica i izraza) prirodan
je samo onome ko drži pero i piše za druge. U duši, sve je bujica, sve je
isprekidano. Ona sebe može da razume iz nagoveštaja.
26. oktobar
Ne glačam svoju rečenicu, nego ideju.
23. decembar
Sve dok kap svetlosti koja mi je potrebna i koju čekam odatle ne otpadne.
1805.
Te misli što nam iznenada dođu, što još nisu naše.
Žozef Žuber
Les Carnets de Joseph Joubert, priredio Andre Bonije, Gallimard
(Izabrao i sa francuskog preveo Bojan Savić Ostojić)
