Bilo je dana kad sam leteo.
Pero iz krila ptice,
List iz krošnje platana.
Nošen sopstvenom strujom,
Otrgnut iz svog tela,
Lebdeo sam nad užasima sveta.
Bilo je dana
Kad ni ptice, ni stabla
Nisu postojali za mene,
Ni struja moja nije postojala.
Kad plutao sam,
Nepoznatim dahom nošen,
Sveden na ono što ću jednom biti.
Ni pero, ni list, ni užas,
Nego san o listu i peru, o svetu,
Toliko puta napuštanom.
Dolazio sam, ipak, da proverim
Da li je tu gde jeste.
Da li sam tamo gde sam bio.
Živorad Nedeljković
