Brodski: (…) greh je osporavati Božju volju, ali smatram da toj samoj smrti nije doprinela Ahmatova već jednostavno – nebriga.
Volkov: Sa čije strane?
Brodski: Od strane poznanika, prijatelja. U Moskvi, posle bolnice, smestili su je u jedan tesan, zagušljiv sobičak, pored kuhinje. Zatim – iznenadno prenošenje u Malejevku. I zamislite, posle trećeg infarkta na vas se obrušava proleće. Uostalom, ne znam. Ana Andrejevna je bila, ukratko, bez kuće i kućišta – kako je sama govorila. Bliski poznanici su je zvali „kraljica-beskućnica“, i zaista njena pojava – naročito kada nam je ustajala u susret usred nečijeg stana – podsećala je na gospodaricu bez utočišta. Otprilike četiri puta godišnje menjala je mesto stanovanja: Moskva, Lenjingrad, Komarovo, opet Lenjingrad, opet Moskva, itd. Vakuum koji je stvoren odsustvom porodice, popunjavao se prijateljima i poznanicima koji su se o njoj brinuli i starali koliko su mogli. Bila je izuzetno skromna i ja sam je, ne jednom kad bih je obilazio, pogotovo kod Punjinih, zaticao gladnu – mada je baš tamo, kod Punjinih, „svakog trenutka sve otplaćivala“.
Taj život nije bio naročito udoban, ali time ne manje srećan jer su je svi strašno voleli. I ona je volela mnoge. To jest, nekako spontano, oko nje se uvek formiralo nekakvo polje u kome nije bilo pristupa svakom. I pripadnost tom polju, tom krugu, za mnoge godine unapred je određivala karakter, ponašanje, odnos prema životu mnogih – skoro svih – njegovih žitelja. Na svima nama, kao nekakva duševna preplanulost, leži odsjaj tog srca, tog uma, te moralne snage i te neobične unutrašnje štedrosti, svega što je iz nje izbijalo.
Mi nismo išli k njoj po pohvale, po književno priznanje ili rad odobravanja naših pesničkih opusa.
Bar ne svi. Išli smo njoj jer je ona pokretala naše duše, jer u njenom prisustvu osećaš kao da se odričeš sebe, tog duševnog/duhovnog – ne znam već više kako da to nazovem – nivoa na kome si se nalazio, od „jezika kojim si opštio sa stvarnošću“, u korist „jezika“ kojim se služila ona. (…)
Josif Brodski
Iz knjige “Razgovori i besede”
