Čak ni sunčani oblaci jutros nemaju takve suknje.
Ni žena u ambulantnim kolima
Čije crveno srce tako zapanjeno kroz njen kaput cveta
Dar, dar ljubavi
Potpuno netražen
Od neba
Što bledo i zažareno
Pali svoj ugljen-monoksid, od očiju
Zamućenih do zgasnuća pod klobucima.
O, Gospode, šta sam ja
Kad pozna ta usta moraju da kriče razjapljena
U šumi mraza, u osvitu različka
Silvija Plat