Napuštajući lagano ipak jednu relaksirajuću (za razliku od prethodnih najmanje dve) 2022. godinu, stigosmo do broja 81 časopisa za književnost, umetnost i kulturu Buktinja i jedan potpuno drugačiji od pređašnjih brojeva ovog časopisa.
Naime, iako je časopis Buktinja i ranije imao izvesne temate, poput erotike, vode, vatre, istorijskog junaka Hajduk Veljka, znamenitih stvaraoca poput Stevana Stojanovića Mokranjca, Branka Lazarevića, Krunoslava Spasića ili pojave crnog talasa u jugoslovenskoj umetnosti, nikada kao do sada nije toliko temeljno, metodično sa velikom pažnjom i obzirom obradio, odnosno zadao sebi zadatak i temu nekog savremenog srpskog književnika i njegovo delo. Prvi koji ima čast da otvori novo poglavlje časopisa Buktinja je Savo Stijepović pisac iz Čačka.
Ovaj autor ima više objavljenih veoma zanimljivih i zapaženih romana, počevši od sada već kultnog Mahagoni Hola, preko Kamenih brodova, nagrađenog Sredozemlja, više nego čitanog, lukrativnog u svojoj viziji Kalifornije, njezine pustinje, hipi i drugih komuna, Prekrasnih ruševina, sve do odlomaka novog romana koji je još uvek u rukopisu. Ali o svemu tome i mnogo više čitaćete u ovom broju časopisa Buktinja.
Stijepović je i pesnik, tako da ćete imati uvida i u njegovu poeziju, koja je objavljivana uglavnom pre pomenutih romana. Tu je i njegova kraća proza, kao i eseji na određene teme i pojave, kojim se ovaj autor bavi. Popularna kultura, njegove velike ljubavi pored književnosti su muzika, film, slikarstvo… Svaki posebni deo časopisa, nosi ime nekog od omiljenih filmova samog Stijepovića. Tu su i drugi autori koji pišu o Stijepovićevim knjigama, delu.
ZABRISKIE POINT je uvod u kome pišu Branko Kukić, Svetislav Basara i obimni intervju, koji je sa Savom obavio Slobodan Nikolić.
GRAD IZOBILJA nam donosio samo delo Stijepovića: poeziju, kraću prozu, eseje i odlomke romana.
Deo DIVLJA HORDA, čine tekstovi o Stijepovićevim knjiga i autori koji su pisali: Marija Nenezić, Božidar Andrejić, Jasmina Vrbavac, Marjan Čakarević, Đorđe Kalijadis, Žikica Simić, Sanja Gligorić, Nemanja Veljović Subrosa, Aleksandar Marković i Slobodan Nikolić.
Poslednji odeljak je BLOW OUT, još jedan intervju Sa Stijepovićem koji je vodio i razgovarao Žarko Savić.
Fotografije na koricama časopisa i fotografije Sava Stijepovića u samom časopisu delo su Aleksandra Alempijevića.
Kao što i sam Stijepović kaže: „Moje ravni pisanja su sumanuta križaljka. Ako se neko ukopča za taj senzus, to je dobro. Srodni se duhovi raduju jedni drugima.“
To je ono što sam odmah primetio kod Stijepovića. Tu bliskost, ono što donekle Borhes kaže za Roberta Luisa Stivensona: „On je jedan od mojih oblika sreće.“
Otuda i Stijepović kao tema. Jer iako plodan, potentan i veoma zanimljiv pisac, gotovo u zenitu svog stvaralštva, ipak je iza kulisa, prekriven zastorima do koga poput sumanosti gradske vreve nije lako doći. Razgnuti sav taj teški veo nemalog dela koje ovaj autor ima. Verovatno jer ne dolazi iz samog središta centralizacije reči, Beograda ili Novog Sada. Da, nešto poput i samog časopisa Buktinja. Više je ono što se kaže-underground.
Takođe je i uredio do sada tri broja, tri veoma bitna temata časopisa Gradac iz Čačka. Te teme koje su nedostajale srpskoj kulturi su bile: Džim Morison, Džek Keruak i Pank kao temat časopisa Gradac.
Savo Stijepović je i bitnik, rok fanatik, hipik i panker, uživalac svega onoga vrednog u umetnosti i kulturi. Odmetnik, poput Džona Henrija-Doka Holideja, Embrouza Birsa, Don Van Vlieta (Captain Beefheart ), Teks Vilera, ili Džeri Drejka-poznatijeg kao Mister No.
Njegova generacija nije bila samo umorna i odbačena, neka zbunjena deca srednje klase, pobunjenika, boema, nekonformista i svih onih iščašenih i uvrnutih ne više tako mladih ljudi koji su odbacili zakone i vrednosti potrošačkog društva, ljudi van kolotečine, subkulturna grupa, koja tugu, nostalgiju, leči opijatima i raznim zagrljajima. Koji se tobož bore nekakvim proglasima, konceptima, protiv ekonomskog fašizma.
Njegova generacija je ona preko koje su se slomila kočija, diližansa, jedne velike i ozbiljne države kakva je bila SFR Jugoslavija. Ratovi, devedesete, ekonomske i svake druge sankcije, dramatični porast kriminala, razaranje vrednosti, Država mrtvih i sveopšte bede…
U njegovom delu zaista nema ničeg lažnog, veštačkog i to se oseća u susretu sa svakom Stijepovićevom knjigom, poglavljem, pasusom, rečenicom. Više su proročke.
I on sam smatra i duboko u sebi zna da je jedina odbrana od sveta koji srlja ka propasti čin stvaranja. Vraćanje korenima i izvorištu iskrene vere. Biti na cesti, neprekidno na tom duhovnom putu. Sa tim dramom uživanja u životu među prstima.
Zato Savo Stijepović….
Inače i ovaj dvobroj se objavljuje zahvaljujući finansijskoj podršci Opštine Negotin, što je pomenuto kao i u ostalim brojevima, na početku u impresumu samog časopisa.
Takođe i ovaj broj (81), časopisa za književnost i umetnost Buktinja, može se naći i čitati ovde: https://issuu.com/krajinskiknjizevniklubnegotin/docs/combinepdf_1674425658249
A uskoro sledi i digitalizacija svih brojeva časopisa Buktinja i moći će da se čita ovde:
Kontakt adresa izdavača i redakcije je:
Krajinski književni klub,
Trg Đorđa Stanojevića 5, (sprat Doma kulture S. Mokranjac), 19300 Negotin.
mejl: krajinskiknjizevnik@gmail.com
Saša Skalušević
