Jasan Pogled
Poljski put ; Opuštenost / Martin Hajdeger ; preveo sa nemačkog Duđan Đorđević Mileusnić Na početku svog misaonog puta Hajdeger je odredio stvar mišljenja sa mesta fulizofije (ili, drugačije rečeno, stvar filozofije sa mesta metafizike, odnosno filozofije kao metafizike), jezikom filozofije (kao metafizike) – kao pitanje o smislu bistvovanja. Mesto […]
Tomas Bernhard svakako spada u najuticajnije svetske pisce koji su objavljivali posle Drugog svetskog rata. Pomenućemo samo dva primera. Elfride Jelinek, dobitnica Nobelove nagrade, Bernhardova prijateljica, ne samo što je nekoliko puta u intervjuima naglasila kako je izvesno vreme bila pod njegovim uticajem, nego je veoma lako prepoznati bernhardovsku mizantropiju […]
Takva je bila kulturna klima u koju se uklapao Pesoin diskurs, i koji je svoje konsekvence, na ideološkom planu, pronalazio u zagovaranju nacionalističkih, imperijalističkih i čak diktatorskih ideja. Ne treba odmah da pomislimo na jednu figuru našeg doba koja se nameće kao obavezno poređenje: Borhesa. Pesoina poezija je mnogo složenija, […]
Prevod: Tomislav Kargačin Opis Društvena konstrukcija je jedna od mnogih ideja oko koje se vodi žestoka bitka u okviru američkih ratova oko kulture. Učesnici će možda moje primedbe smatrati nečim što je veoma nalik rezolucijama Ujedinjenih nacija koje imaju vrlo mali učinak. Mnogi ljudi su, međutim, radoznali da doznaju, ali sa […]
Jednom sam u New Yorku upoznala nekog mladog Amerikanca za kojeg se ispostavilo da je porijeklom Hrvat. Ispričao mi je da su njegovi roditelji došli u Ameriku u ranim šezdesetim godinama, u potragu za srećom, dakako. Kako su roditelji zamiš ljali tu sreću? . pitala sam. Kao u filmovima Doris […]
Gnostički tekstovi / izabrao, predgovor i komentare sastavio Dušan Đorđević Mileusnić ; izvorne tekstove sa engleskog preveo Novica Petrović Šta je Gnosis? Qui legat, sciet; qui ne-sciat, neve leget. Gnosis je Znanje. Znanje je ono što pripada isključivo Čoveku. Šta ovoga znanja i Kako ovoga znanja jeste Bog, kao skrivenost, […]
Studija Kathaka je jedna od najdocnijih upanišada. Nedostatak ovakvih dela jeste što je čovek lišen svežeg nadahnuća. Prednost je što je uzbuđenje nestalo i autor ima vremena, pošto se zna za gotovo delo, da staloženo izrazi ono što hoće da kaže. Ovde nema takvih delova kao u Čhandogja-upanišadi Tat tvam […]
Tumačenje bilo koje pripovetke iz Kuće na osami donosi posebne probleme, a u Robinji, najznačajnijoj među njima, oni se dodatno umnožavaju i razgranjavaju. Pored onog što čitalac saznaje u Uvodu, a što važi za celu ovu knjigu koja, s obzirom na status njenih ‘osamostaljenih’ likova, predstavlja celinu o čijem karakteru se neprestano mora […]
Odabrani spisi i razgovori Opis Sva zanimljiva pitanja su sažeta u dve reči: moć i znanje. Mislim da sam Istoriju ludila pomalo pisao na tragu tih pitanja. Bilo mi je važno da kažem sledeće: ako pred neku nauku kao što je teorijska fizika ili organska hemija postavimo problem njenih odnosa […]
Stvarnost rata čovjeku je antipatična i već je Homer Ilijadu započeo s intonacijom pogubne Ahilejeve srdžbe: kojuno zada Ahejcima tisuću jada, Snažne je duše mnogih junaka ona k Aidu Poslala, a njih je same učinila plijen da budu Psima i pticama gozba.1 Herodot je mislio, da ratove izazivaju demoni, a […]