Jasan Pogled
Žanr je književna ustanova u kojoj unutrašnje konvencije i merila za određivanje uvek mogu biti podložne promenama. Žanr se određuje prema vrsti jezika/stila (umetnički, svakodnevni, jezik profesije), formi, stilu, obimu i predmetu/temi o kojoj autor piše. Nije nevažno da li se tekstovi objavljuju u dnevnoj štampi, nedeljnoj ili periodičnoj. Pisac […]
Još jedna varijanta moga intimnog opštenja s Peterom bila je igra „Đavole, đavole, poigraj se pa vrati!” igra koja se sastoji samo od reči „poigraj se”, igra samo za njega, jer se igra on, ali ne onaj koji ga moli, kome je on uzeo nešto važno: tati — naočari, mami […]
Deni Didro – Sofiji Volan 3. novembar 1759. . . .Od ranog jutra čujem radnike ispod mog prozora. Tek što se razdani, lopata im je u rukama, kopaju zemlju, guraju kolica; pojedu komad crnog hleba, utole žeđ na potoku koji tu teče; u podne odspavaju jedan sat na zemlji, i […]
Izdavač: Arhipelag, Beograd Izvod iz knjige Nisam vam ispričao kako sam, noseći nemački šlem, dobio vaši. To je čuvena priča u našoj porodici. Sećam se kako su se zimskih večeri, odmah posle rata, svi okupljali oko peći raspredajući priče do kasno u noć. Pre ili kasnije, neko bi se neizbežno […]
I dio Spleo se đavo s detetom. Đavo je živeo u sobi sestre Valerije — na spratu, pravo sa stepenica — crvenoj, atlasno-damastno- svilenoj, s večitim i jakim sunčanim stubom, u kome se neprestano i gotovo nepomično kovitlala prašina. Počinjalo je od povika: „Idi, Musja, tamo te neko čeka” ili: […]
Pismo Branka Ćopića Ziji Dizdareviću, književniku ubijenom 1942. godine u Jasenovcu. Radi se o uvodnom tekstu Ćopićevog djela “Bašta sljezove boje” Dragi moj Zijo, Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu. Kasna je […]
Crni kamen na belom kamenu1 Umreću u Parizu po pljusku jednog dana kojeg se već sećam. Umreću u Parizu, i od toga ne bežim, možda jednog jesenjeg četvrtka, kao danas. Biće četvrtak, jer danas, a četvrtak je, dok ove stihove pišem, kosti mi postaju lomne i, nikad kao danas, na […]
Peruanski pesnik Sesar Valjeho (César Abraham Vallejo Mendoza, 1892–1938) nije umro u četvrtak, kao što sam naslućuje u čuvenoj pesmi „Crni kamen na belom kamenu“, već u petak, doduše opet u Parizu. Ako je uopšte umro. Pre toga je u zemaljskom smislu jedva životario, prvo kao seoski učitelj u rodnoj […]
Treći po redu od deset tekstova Zapovesti Moja treća zapovest: Šta o životu da kažem? Zavidna mu je dužina. Jedino s tugom osećam solidarnost. Ali sve dok mi usta ne ispuni prašina, iz njih će se čuti samo zahvalnost. Sreća i tuga su apsolutno neizbežne. Baš kao ljubav i smrt. […]
Fotografkinja Helen Levitt je provela 1940-tu godinu fotografišući djecu u Harlemu, u Njujorku. James Agee, kritičar i Janice Loeb, slikarka su je nagovorili da snimi o tome kratki film. Rezultat je fantastični film pod nazivom In the Street, snimljen tokom 1945. i 1946. godine, objavljen 1952. godine- Život uhvaćen u […]