Jasan Pogled
Celog februara meseca, palata Borghese u Rimu, prevrće se kao čovek u groznici. Jer i to se događa takvim zgradama. San i groznica, toplota i drhtavica, nemir i nade, smenjuju se i u zidinama i fontanama takvih dvorova, koji stoje u Rimu, stolećima. Nemci su krajem februara pritekli u pomoć […]
Skupe prste kao da drže smokvu. Onda tresu tom skupljenom šakom, kao da s oprane voćke stresaju vodu; i još, dlanovima skupljenim kao u molitvi, pomeraju gore-dole. Tako čine Napolitanci kad se čude nečem, ili se ljute, a reč neće na usne, već sva u prste i žile ruku pređe. […]
Među Indijancima sa dalekog američkog Severa postojaše nekad verovanje da u telu grabljivog proždrljivca, karkadžua, živi duša nekog umrlog lovca, osuđena da luta šumama i rekama za kaznu zbog prekomernog ubijanja stvorova prirode. Karkadžu, stoga, veoma dobro poznaje sve zamke i stupice, te retko pada u njih; i Indijanci se […]
1 Otprilike sve do šeststote godine pre Hrista ljudska istorija je kontinuirano povezana; tada, za vreme od jednog ili dva pokolenja, ali svakako ne više od tri, vreme se menja. Doba koje prethodi šeststotoj godini i doba koje je sledilo razdvaja zavesa koja se može rukom opipati; ono što je […]
„Semjuel Beket i Frensis Bejkon su dve ličnosti koje su se pojavile nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata a čije se delo na različite načine bavilo dramom gubitka i očajanja; obojica su, reklo bi se, prisustvo čoveka u svetu videla kao nešto čudno i gotovo komično besmisleno. Stoga nije slučajnost […]
Gospodin Miloš Crnjanski, književnik Budimpešta, 21. oktobra 1957. g. Mnogopoštovani Gospodine, Vašu adresu sam dobio od g. Zoltana Čuke, prevodioca Vašeg romana Seobe na mađarski, a obraćam Vam se tim povodom, da mi je budimpeštansko izdavačko preduzeće „Evropa” ponudilo redakciju antologije (izbora) savremene jugoslovenske proze, u kojoj bih želeo da […]
Duboko iz šume dopirao je zov, tajanstven, prodoran i primamljiv, a on je osećao da mora da se okrene od vatre i od ovog sveta i da zaroni u šumu duboko, ne znajući ni zbog čega ni kuda. Nije se pitao kuda i zašto, jer je zov zapovednički odzvanjao iz […]
Februara meseca godine 1941, mandarini, dva mandarina, moje zemlje pozvati su bili kod Džingis Kana. Naređenje je bilo da se, u Rimu, kad nas o tom pitaju, kaže: radi se o sklapanju nekog pakta o nenapadanju, između naše zemlje i Nemačke. Pri kraju februara, međutim, znalo se u Rimu, šaputalo […]
O poreklu savremene istoriografije i istorijskim pitanjima Erling Sandmu, norveški istoričar, ispisuje genealogiju savremene istoriografije, daje pregled njenih metoda i ciljeva, počev od Herodota i Tukidida, preko Jevsevija Kesarijskog i Avgustina, renesansnih i prosvetiteljskih istoričara, pa sve do Leopolda Rankea, škole Anala i poststrukturalizma. Kako možemo znati nešto pouzdano o […]
Vojska se na Sutjesku sležeTalasi — poklani janjcii lišće se zamagli svježe,rumenju se skvasiše klanci. Stabla povijena, vita,i smreke, i hridine crne —sve je rov i zamka skritagdje jedan na deset ih srne. I kamen prsne od sile,a zasjede — te grivne tmoleu željezo i kost se svile.I četa se […]