Jasan Pogled
Moskovljani su trljali oči kad su u junu 2010. prvi put ugledali stanicu metroa nazvanu Dostojevska. Na zidovima nove stanice bili su, u skupocenom italijanskom mermeru i velikom formatu, prikazani prizori iz romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog: Raskoljnikov zamahuje sekirom nad glavom svoje druge žrtve; Rogožin s isukanim bodežom vreba kneza […]
Pauci u uglovimane brinite;neću vas pomesti. Prvi svitac!Zašto se vraćaš?To sam ja budalico! Ja sad odlazim;igrajte se zrikavci,budite dobri. Ja sada odoh,ljubite se, uživajtecvrčci moje kolibe. Ja sada odlazim;ljubite se, uživajte,muhe moje kolibe. Hajde, izlazite svici:Ja sad zatvaram,izlazite! Issa To je – kaže R.H.Blyth – “hrišćanskije od Hrista, više budistički […]
Sadržaj: Situacija na izmaku veka, Slika karaktera, Polazna tačka, Svet nesvesnoga, Tumačenje snova, Tehnika psihoanalize, Svet seksa, Večernji pogled u daljinu, Dalje važenje u vremenu Austrijski pisac Štefan Cvajg (1881–1942) rođen je u Beču u imućnoj jevrejskoj porodici. Još dok je bio školarac, počeo je da šalje pesme i članke […]
Poetika Fjodora Dostojevskog, kao jedne od najuticajnijih figura u svetskoj književnosti, ostavila je dublji trag na stvaralaštvo srpskih književnika 20. veka nego što je to u dosadašnjim studijama zapaženo (Radulović 2011: 55). Među njima jeste i Ivo Andrić, a jedan od načina na koji se mogu ostvariti intertekstualne poveznice među […]
Matje Galej: – Jeste li sigurni da Vas čitaoci razumeju? Margerit Jursenar: – Sigurna sam u suprotno. Neki čitaoci traže sebe u onome što čitaju i ne vide ništa drugo osim sebe; sve što dodirnu menjaju, ne u zlato kao Mida, već u sopstvenu supstancu. Drugi polaze od već gotove […]
Većina ljudi spontano živi fiktivnim, tuđim životom. Većina ljudi su drugi ljudi, kaže Oskar Vajld, i dobro govori. Jedni provode život u potrazi za nečim što ne žele; drugi se muče da pronađu nešto što žele, ali im ničemu ne služi; treći se, pak, izgube u ◊Međutim, većina je srećna […]
Kad se radionički događaj odigrao, i kad su se Timej, Hermokrat, Kritija, „Četvrti“ – a možda i još neki nepomenuti učesnik bez veće uloge, sličan docnijem Klejiniju i Megilu – razišli na sve četiri strane ondašnjeg sumornog grčkog sveta, iza njih je, pored uzbudljivih uspomena, moralo ostati i nešto što […]
Ako pišem o Spinozi i Emersonu, ili o Šekspiru i Servantesu […] pišem o njima na način kojim postaju više likovi iz knjiga nego slavni ljudi. H. L. Borhes1 Uvod. Postklasična naratologija smatra da svaki narativ predstavlja priču o identitetu (Milutinović 2014), odnosno da se (silogistički) identitet sastoji iz narativā: […]
Kao što je već više puta uočeno, među stranim autorima koji su privlačili pažnju Jovana Hristića, pesnika i esejiste čiji se spisateljski poduhvat uvek odvija u dijalogu sa drugim stvaraocima, kroz eksplicitno pozivanje na njihova dela koje gradi složeni intertekstualni splet, značajno mesto zauzimaju francuski pisci koji se vezuju za […]
Narodni pokreti – plod narodnog stvaralaštva – morali su da se ispolje i u literaturi. Zaista, anarhističke misli susrećemo još kod starih filozofa, i to kod Lao Cea, u Kini, kod nekih starijih grčkih filozofa, Aristipa i Kinika, a takođe kod Zenona i nekih stoika. Uostalom, pošto se anarhistička misao […]