(Zadržano pravo na grešku)
Veoma precizno mora gađati onaj koji želi da pogodi tačno pored cilja
Neprekidna zainteresovanost za drugi svet, a nasuprot tome malen broj manjkavih i retkih zabeležaka novijeg vremena o drugom svetu pobudila je nameru izdavača da sklopi ovu knjižicu, i time načini uslugu svima koji putuju na drugi svet. Izdanje je naročito postalo nužno zato što su zastarele ili se pogubile one grandiozne knjige koje su ranije objavljene o ovom predmetu. Počev od navodno Totove Knjige mrtvih do Svedenborga iz XVIII veka, veoma mnogo ovakvih knjiga je bilo u upotrebi. Međutim, sve knjige poseduju manu, gledano okom savremenog čoveka, što su sasvim graditeljskog i religioznog smera, i tako uopšte ne uzimaju u obzir ona praktična gledišta koja ponajviše interesuju čoveka modernog vremena.
Tako na primer, moderni čovek koji stigne na drugi svet, shodno onome što je naučio na zemlji najpre se interesuje za Raj, Čistilište i Pakao. Tu putnika odmah dočeka iznenađenje. Misli da je Drugi svet sastavljen samo iz ova tri dela. A nasuprot tome prava situacija je da su Raj, Čistilište i Pakao samo deo drugog sveta, tako malecak i tako beznačajan da većina putnika boravi tamo već mnogo hiljada godina, ali ni u jednom, ni u drugom još nikada nisu boravili. Šta je tome uzrok putnik će smesta razumeti čim poseti ova mesta. Raj podseća na najbolje letovalište, po mišljenju nekih na Nicu. Ulaz je prvobitno vezan za komplikovan postupak. Čovek mora da preda molbu, kojoj treba da priključi biografiju, krštenicu, moralno svedočanstvo i posmrtnicu. Ovo poslednje je bilo neophodno jer je vladala sumnja da će se eventualno provlačiti i živi ljudi (vidi Odisej, Vergilije, Dante). Pored toga mora se potpisati obaveza kojom se molilac zavetuje da po svojim najdubljim uverenjima priapda Raju. Akta dolaze pred komisiju, koja donosi odluku. Ako je odluka bila povoljna i utvrđena opravdanost zahteva, čovek bi bio stavljen na pregled sličan regrutaciji, a potom i kontrolu duše. U slučaju povoljnog ishoda dotični bi potom bio obučen, odnosno izdavan je nalog centralnom magazinu da da sve što sleduje mrtvome, i na osnovu relativno jednostavnog obreda, kada se čovek morao zakleti da će u Raju svom snagom i trudom itd., na koncu bi mu bilo izabrano bilbijsko ime i bio bi propušten.
Međutim, prvobitno zamišljeni postupak nikada nije stupio na snagu. Danas je situacija takva da onaj ko hoće da uđe, treba da potpiše jednu već pripremljenu, šematičnu blanketu, prema tom tekstu duša dotičnoga iz dubine oseća da je njen zahtev za Rajem opravdan. Potpiše i upravnik pomoćne službe, i čovek odmah dobija belu odeću, knjigu psalama, porciju i ključ.
Ovakva situacija je nastala zato što je Raj najlošiji pogon drugog sveta. Ne samo zbog toga što je verovatno najdosadnije mesto, nego i zbog toga što ceo niz teških i manje teških zloupotreba čini boravak gotovo nepodnošljivim. Opskrba Raja je loša. Generalni direktor ne vodi računa o poslovima, razni savetnici, direktori, nadzornici haraju kako je koga volja. Prema propisima porcija svakog stanovnika bi trebalo da se dva puta napuni manom, i trebalo bi da primi i pola litra nektara. Sledovanja su se smanjila, i danas umrli jedva da prima pola porcije. I kvalitet je potpuno loš.
Svakodnevna je pojava da se ne služi sveža mana, nego buđava, užegla, prozukla, a nektar je kiselkast, mutan i prema mnogima kao raso od krastavaca. Prijave ništa ne pomažu. Akti se gube u administrativnim stranputicama. Žalili su se i generalnom direktoru, on je i obećao da će pokrenuti strogu istragu, ali se ništa nije dogodilo.
Ali ono što istinski čini nepodnošljivim boravak u Raju jeste ponašanje hurija. Hurije su žene koje su prispele ovamo jer na zemlji nisu imale ljubavi. Raj je prepun ovakvih žena. Slatko se smeše, bez gracije, čari i topline, najbljutavija su mešavina drolja i sladunjavog morala, kao što se priča, smesta otpočinju razgovor sa svakim muškarcem, izazivaju ih, nameću im se, pevaju falš. Čovek ih se ne može otresti. Nema ni časa dana kad bi bilo sigurno da neće doći i početi izazovno da se ponašaju. Situacija nije naročito privlačna. Raj veoma loše posluje. Više puta je već bilo reči da se pogon ukine ili da se preuredi u nešto drugo. To se, do sada, još nije zbilo, jer još nije nađeno nešto što bi moglo zameniti Raj.
Ako Raj ponajviše liči na letovalište, onda Čistilište liči na bolnicu ili na sanatorijum. Na drugom svetu vlada uglavnom ubeđenje da ovamo stižu oni ljudi koji nemaju samopouzdanja, koji su neurastenici, šizofreničari, hipohondri, manijaci i mazohisti. Prvobitni propisi su i ovde bili prilično strogi. Trebalo je dokazati opravdanost zahteva i onda bi komisija Čistilišta odredila način ispaštanja. Danas već preminuli s organima kontrole sami mogu da se dogovore oko kure, čak i bez kontrole mogu da koriste način lečenja kakav žele.
Ceo život u Čistilištu vrti se oko bolesti, greha, krivice, greške, patnje, nevolje, grča, čira, sakatosti. Ljudi sve vreme ispunjavaju time što proučavaju svoje grehove i bolesti, čitaju velike knjige o načinima lečenja, o tome razgovaraju, međusobno se analiziraju, izmenjuju savete, pišu sve novije i novije velike knjige o najrazličitijim nevoljama. Čistilište je mesto za kult bolesti. Ljudi zbog toga dolaze ovamo da bi se oslobodili svojih grehova, ali je oslobođenje u ovoj sredini potpuno nemoguće.
Kura, način lečenja, operacija, askeza, jod, hloroform, etar, složeni rezovi, intervencije, lečenje, purgativ. Čistilište čine nepodnošljivim bolničarke. Svojom higijenskom histerijom nikoga ni za trenutak ne ostavljaju na miru. Inače se sustižu kursevi pokajanja a najnoviji potez je osnivanje osmorazredne škole kukanja, gde veoma čuveni stručnjaci održavaju predavanja. Kao što se vidi, prava situacija uopšte ne odgovara zamislima zemnog čoveka, i otuda je preporučljivo da se drugi svet upozna stručno, na način bedekerski.
Cena puta
Cena je prema zahtevima veoma različita. Luksuzno putovanje, sporim putem, udobno, spavaćim kolima i s potpunom opskrbom košta 6.500 livorina. (Livorin je novčana jedinica drugog sveta.) Posluga je posebna, u proseku deset posto. Prvi razred je 5.000 livorina, drugi 4.500 livorina, treći 3.000. Turistički razred 2.650, potpalublje 2.500. Bez opskrbe 33 posto je jevtinije. Može se tražiti i povlastica, ali se nikada ne daje.
Troškovi putovanja na drugi svet moraju se namiriti u toku jedne godine računajući od prispeća. Može i na otplatu.
Dolazak
Već Eshil piše da na ulazu u drugi svet čoveka sačekuje Telefosa. Grci su uopšte znali da čoveka, dok se orijentiše, vodi Psihopompos. Psihopompos je, današnjim terminom, vodič. Lako se prepoznaje po crvenom švajcarskom kačketu. Dnevno 2,50 livorina.
Prelaz preko granice obično ne prođe glatko. Carina je stroga, nikakav strani predmet se ne sme uneti na drugi svet, čak i ako čovek za to želi da nešto plati. Kao što je Gete rekao, na put se mogu poneti samo izobražena svojstva. Postoje oni koji toga uopšte nemaju, i otuda su prinuđeni da stižu praznih ruku. Na granici je postavljen muzej oduzetih predmeta, i vredi ga pogledati. Ima svakakvih predmeta: maramice, uvelo cveće, tračice, što podseća na dragu, muža, ženu, dete, one ostale na zemlji; ima tu podosta novca, naročito zlata, odeće, fizičke lepote, ima knjiga, prosjačkih torbi, konja, pasa, sablji, svega čemu je čovek bio privržen. Granična straža ne zna za milost, sve oduzima, predmeti se moraju ostaviti, čak i uspomene na njih.
Opšte je poznato da je granica drugog sveta, reka Stiks duboka voda i veoma nemirna toka, šverc preko nje je nemoguć. S druge strane reke inače neprekidno krstare stalne granične patrole, obale se osvetljavaju reflektorima, i do sada niko nije uspeo da preko granice prošvercuje neki zabranjeni predmet, uspomenu itd.
Pod uticajima nekih učenja na zemlji su se raširila shvatanja da se na granici razdvajaju čovekova dobra i loša svojstva, dobra idu u Raj, loša u Pakao. To uopšte nije tačno. Ličnost ostaje cela, samo se oduzima ono što joj strogo ne pripada. Neki su pokušali da se posluže protekcijom, ali pozivanje na pisma, rodbinu i sl. do sada su u svim slučajevima ostala bez rezultata.
Jezik
Na zemlji ne postoji jezik sličan jeziku drugog sveta. Po specifičnom zvučanju ponajviše liči na štektanje srednje-afričkih patuljastih naroda, sistem mu je pak za čoveka nezamislivo komplikovan. Naročitu ulogu imaju poluglasovi, dvoglasi, grleni glasovi, nosni glasovi, mjaukanje i jedan glas koji se obeležava ***, i koji se izgovara prprpr, kao kad čovek pljuje. Nema pravila za menjanje imenica. Menjanje svake imenice razlikuje se po svemu od svake druge. Jezik ne zna za stalne nastavke i tvorbene sufikse. Poneka imenica ima devet padeža, poneka šest, neka dva, druga jedanaest, ili upravo trideset i osam.
Primer:
zemlja = mjachtorr
zemlji = mjaturrnu
zemlju = mjachterke
prizemlje = tamkovijj
iznad zemlje = kakap
ispod zemlje = imbarna
U određenom pogledu pak menjaju se i same reči. Ako neko hoće da kaže: ispod zemlje sam, on to neće izraziti prema gramatici sa imbarne, nego će se reći: njujj konto torko broko prprpr.
Promena reči anđeo:
anđelu = rrr
anđela = cijjcee
anđeoski = buhh
od anđela = imlador
Primedba: iskrsavaju i neočekivane komplikacije, i to u izobilju. Npr. pomenuta reč imlador ne samo da znači od anđela nego znači i sledeće: od Anđelovih krila, polukrvno dete poreklom od anđela, ekskrementum anđela, ali znači i: tužan. Ne postoje pravila za glagolsku promenu isto kao ni za imensku. Lice uvek zavisi od toga o koliko je lica reč. To užasno otežava ovaj jezik. Jer postoji jednina, dvojina, trojina, četvorina, desetina, osamdesetina, sve do petsto četrdeset i šest.
Odmah treba dodati: u običnom jeziku. Jer u književnom jeziku ima još dalje sve do hiljadu sto šezdeset i dva. Zašto baš dotle? Niko ne zna, mada je o tome napisano mnogo velikih knjiga.
Primer:
idem = bet
dvojica idemo = bubini
trojica idemo = ferkama
četvorica idemo = terte
petorica idemo = tarkama
šestorica idemo = šazaj
sto trideset dvojica idemo = temeleghamba
uopšte: mnogo nas ide = njamagaime
petsto četrdeset i šestorica idemo = irileprprpr
Stvari se pak ni ovde ne slažu. Jer ako neko kaže: mnogo nas ide u grad, to se ne izražava propisno prema gramatici: irileprprpr, nego se kaže: nen ikunsju caft njulo toff ch.
Nekoliko uobičajenih fraza:
dobar dan = imemama jakurtuk
kako ste? = pipipi
hvala = ija banakafur eskejte valahen ksesitijaprprpr
dobro sam = s
gde je? = iskiki
WC = pampipamses
laku noć = uvauvau
molim = i i
hleb = buuchuu
Važna primedba: prilikom izgovaranja reči jezika drugog sveta brižljivo treba paziti na karakterističan pevni akcenat. Nema pravila za mesto akcenta, niti se to može iz knjiga naučiti.
Čovek samo vežbom može naučiti ispravno pevanje.
Pismo
Pismo je, izgleda, kombinacija grčkog, klinastog i kineskog pisma. Razlikuju se tri vrste pisma. Pvo je fonetsko ili glasovno pismo, u kome ima ukupno sto četrdeset i četiri glasa. Drugo je takozvano slogovno pismo i u njemu postoji devedeset hiljada slogova. Treće je pojmovno pismo u kojem se zna za milion i trista hiljada pojmova.
Prvo pismo koriste trgovci, zanatlije i novinari. Ono se uči i u osnovnoj školi.
Primer:
# X + * 0 – što se čita: huiprprpr jamhauč kairtimo.
Značenje: Praneman.
Slogovno pismo se uči u srednjoj školi i koristi u višoj književnosti. Slogovno pismo jeste jezik i način pisanja tzv. scriptura inferna, suda, zakona itd. Tri pisma se ne poklapaju uvek. Isti znak u različitim načinima pisanja označava druge reči. Tako, na primer, postoji znak koji kada se čita prema jednom pismu znači kontrolor javne bezbednosti (tako se naziva policajac), prema drugom pismu znači susnežicu, a prema trećem lisnu vaš.
Novčana jedinica
Novčana jedinica drugog sveta je livorin. Idealna nominalna vrednost jednog livorina jeste 44 orje, jedna orja 16 šikirija, jedan šikiri 252 buma.
Na pitanje zašto su ovi brojevi tako nepravilni, niko ne zna da pruži zadovoljavajući odgovor. Situacija s novcem je isto tako mutna kao i situacija s jezikom i pismom. Tako postoje tri vrste livorina: zlatni, srebrni i papirni. Međutim, zlatni vredi najmanje (38 orji), sledi papirni (42 orje), najskuplji je srebrni (43,5 orje). Orji pak ima četiri vrste: zlatna, srebrna, papirna i takozvana kreditna orja koja ima i svoj berzanski kurs. Obično se koleba između četrnaest i petnaest šikirija. Međutim, šikirija već ima šest vrsta: zlatna, srebrna, paprina, kreditna, rentijerska i carska. Bum je sitniš. Više od polovine buma u prometu jeste falsifikat. (Više o novcu u poglavlju „Državni poslovi”.)
Računanje vremena
Računanje vremena na drugom svetu je veoma prosto. Sat ima 33 minuta, minut 33 sekunde, dani imaju 33 sata, meseci 33 dana, godina 33 meseca. Imena meseci: tironin, deva, gagori, cucame, belen itd.
Nazivi undecimalnih dana: tot, lot, balot, lolot, tobolot, bolotot, lotobot, otolobot, botololot, tololobob, ke.
Prvi dan prve undecimale, druge drugog, treće trećeg, praznik su svakog meseca i neradan dan.
Kupalište
Veliko javno kupalište nalazi se neposredno pored ulaza.
Ulaznica 10 šikirija. Na ogromnom prostoru odjednom može da se kupa hiljadu šesto miliona ljudi. To je tzv. Seksi. Na mnogim mestima manja kupališta. Po hotelima sobama pripadaju besplatna kupatila s masažom i erotikom. Kupanje se obavlja bez bilo kakve odeće. Na slobodnim kupalištima nema kabina, svako odlaže odeću gde god hoće, i uzima onu odeću koja mu se dopada. Kult kupanja je veoma razvijen na drugom svetu, a u modi su noćna kupanja. Isporuka svetlosti je državni monopol (vidi opširnije u poglavlju „Državni poslovi”.) Noćno kupanje je skuplje (12 šikirija). Za partnera u kupanju može se pozvati bilo ko na ulici, u hotelu, u restoranu, a žene sasvim izuzetno odbijaju poziv.
Primedba: zajedničko kupanje muškarca i žene prema propisima strogo je zabranjeno. Ko bude uhvaćen, kažnjava se teškom globom i tamnicom. Činjenica je pak da na ulicama, trgovima, restoranima, kafanama, zajedničko kupanje je javna i stalna tema razgovora, čak i među zvaničnim ličnostima, sudijama, policajcima i ministrima, a u Seksiju nikada se ne kupa sam muškarac ili sama žena, niti su se sami kupali. Ova pojava je strogo vezana s društvenim poretkom drugog sveta.
Društvo
Na drugom svetu je najteže razumeti, prihvatiti i navići se na oblike dodira u društvenom životu. Ali odmah treba dodati, treba odustati od bilo kakvih pokušaja koji se odnose na razumevanje. Ne može se ništa razumeti. Društvo se deli na 493 kaste, svaka kasta ima uniformu i oslovljavanje. Članovi kaste se drugačije pozdravljaju između sebe, nego što pozdravljaju gornje i donje kaste. Kasta zvana „žuti uložak” (bave se klistiranjem) pripadnike svoje kaste pozdravlja na taj način što kruto ispruže levu ruku i pokažu šipak. Gornje kaste na taj način što oba dlana stavljaju na svoju stražnjicu i počinju da skaču u mestu. Donje kaste pak na taj način što nokat palca desne ruke kuckaju o zube. Žuti ulošci pripadaju nižim kastama, i niže od njih ima samo četrnaest kasti. To su: perači pasa, podvodači, ulični prodavci, kolporteri, sapundžije, pljačkaši leševa, detektivi, anonimni dostavljači pisama, šefovi administracije, čistači ulica, filmske zvezde, plesači na parketu, čistači klozeta i lažni proroci.
U oslovljavanju uvek treba označiti kastu. Postoje tri oznake: visokodostojanstveni, srednjedostojanstveni i malodostojanstveni. (Oslovljavanja niža od dostojanstvenog ukinuo je demokratski parlament.) Džeparoša, na primer, ovako treba osloviti:
„Malo-srednjedostojanstveni, vanredno uspešni u džeparnju, više puta dostojno nagrađivani, X. Y.” Kod 106. kaste (denuncijanti) počinje srednjedostojanstvenost, kod 224. visokodostojanstvenost.
Naravno, postoje
visoko-malodostojanstveni (šoferi),
visoko-srednjedostojanstveni (sitni kradljivci),
visoko-visokodostojanstveni (falsifikatori novca) i
glavno-visokodostojanstveni (dželati).
Imena na drugom svetu imaju naročitu važnost. Ako se neko na smrtnom času jednostavno zvao Ferenc Varga, on posle izvesnog vremena postaje Vargha, pa Wargha, kasnije Whargha, potom Wharrgha, na koncu Wharrghaa, sve uz pomoć dokumenata koja su mu, za dobre pare, izradili zvanični falsifikatori dokumenata (432. kasta, glavno-visoko-glavno-dostojanstveni). Može pribaviti i tri plemićka predikata, i tako će se zvati; Ferenc Warghatestocrevac-Wharrgha od Šancograda, od Bunaro-Tužnovaca i od Gornje
Plemenite Zvonare.
Ako se neko nazove oceubicom (146. kasta), nije tolika uvreda kao kad se neko oslovi neodgovarajućim odnosima na drugom svetu.
Posebno treba govoriti o odlikovanjima i o oslovljavanjima koja idu uz to. Zapravo niko ne može da istupi iz svoje kaste, ali ako se neko istakne na nekom području, može postati počasni član više kaste. Onda on može da koristi sva oslovljavanja i oznake i način njegovog pozdravljanja je primeren višoj kasti, jedino administrativno ostaje u izvornoj kasti. Iz kaste može istupiti ako je odlikovan.
Postoje četiri vrste odlikovanja: zvanično vladino, crkveno, poluzvanično vladino i kastinsko. Zvaničnih ima 118 vrsta. Najviše je „Red velike Kukavice” (zlatna alka za nos, naušnice, kaciga, zlatni talar, dugi mač, mamuze, lažna brada do kolena), najniže je oslovljavanje vitezom drugog sveta: nižimali-srednji- dostojanstveni milostivi glavni vitez; u novije vreme zaživeli su naziv ban i njegov rang (ljubičast kaftan, crni cilinder, lanac oko vrata, na grudima i na leđima somotski krug boje krvi).
Crkvenih, poluzvaničnih i kastinskih odlikovanja ima ukupno 113689, ali svake godine ih biva sve više i više.
Nauka
O nauci drugog sveta lako je steći pojam iz knjige koja se pojavila u najnovije vreme, i ubrzo je dostigla 1.468 izdanja.
Autor knjige je Arfanaks Natanael, botaničar poreklom iz drevne Persije, koji je napisao monografiju o jednoj od biljnih vrsta drugog sveta, o takozvanom crnom birčenu. Do sada je objavljeno 29 tomova dela, ali to je manje od polovine celine. Značaj mu je što naučni duh postavlja na sasvim nove osnove. Crni birčen za svoj uspeh može da zahvali stručnosti. Sadržaj prvog toma (1.288 strana) može da pruži uvid. Navodimo ga:
Prvi predgovor za prvi predgovor
Drugi predgovor za prvi predgovor
Treći predgovor za prvi predgovor
Prvi predgovor
Dopuna prvog predgovora
Beleška uz predgovor
Beleška uz dopunu
Prvi predgovor za drugi predgovor
Drugi predgovor za drugi predgovor
Uvod za treći predgovor drugog pogovora
Primedba uz uvod
Prva beleška
Druga beleška
Dodatak
Pogovor uz dodatak
Beleška uz pogovor
Komentar uz belešku pogovora
Drugi pogovor
Prva beleška
Druga beleška
Uvod u prvi predgovor trećeg predgovora
Beleške za prvi predgovor trećeg predgovora, itd., itd.
Naslov drugog toma je: Prolegomena. Trećeg: Preduslovi.
Četvrtog: Osam beleški uz prolegomenu i preduslove (sadrži presudne dokaze s gledišta metodologije). Peti i šesti tom: Opšti uvod. Tom sedmi, osmi, deveti i deseti jesu podroban uvod. Od jedanaestog do dvadeset i osmog toma autor vrši rekapitulaciju rezultata i dopunjava delo beleškama. U dvadeset i osmom tomu se prvi put pojavljuje naziv crni birčen, na 864. stranici, dole, u 92. belešci. Ovaj tom inače, kao što pokazuje i naslov (Opšti pregled prethodnih događaja i preduslova za prvo poglavlje), već prelazi na sam predmet.
Geografski položaj
Geografski položaj, odnosno kosmički položaj drugog sveta sasvim je neizvestan. Ko ovamo stigne, u čudu će se pitati što ovi stanovnici neprekidno raspravljaju: da li postoji drugi svet ili ne postoji? Mnogi tvrde da postoji. Ovde, međutim, iskrsavaju mnoge teškoće, jer za tu tvrdnju nema ni jednog jedinog podatka. Suprotna strana, koja tvrdi da ne postoji drugi svet, obilno navodi argumente. Može da dokaže da na ovom mestu nema kretanja, ali ni mira: nema konstantnosti, ali ni promene; nema zvuka, ali ni nemosti, a gde nečega nema, ali nema ni njegove suprotnosti, takvo mesto je nepostojeće mesto.
Međutim, nevolja se nalazi i ovde, jer ako ga nema, kako se onda ipak može znati da ga nema? Na to je mislilac Filip Harison, engleski kapelan iz XVII veka, koji je bio obešen zbog pljačke crkve, osnovao svoju školu i objavio da drugi svet postoji zato, jer ga nema, odnosno nema ga, jer postoji. Drugi svet, naime, nije realno mesto koje stvarno postoji, koje ima svoj kosmički položaj i rasprostiranje, već je prinudna situacija stanja umrlih, što sledi iz njihove smrti. To je takozvani needs position, odnosno teorija o prinudnoj situaciji, drugačije Harisonov nonsens.
Harisonovci, kao što se vidi, stoje sasvim na osnovama subjektivnog idealizma, odnosno na osnovu čoveka dolaze do zaključka o drugom svetu. Njima se suprotstavio Arčibald Pelcvurm, obućarski kalfa iz Nemačke, koji je osnovao školu kritičkog realizma, i tvrdi da svet, bilo kakav da je, ma i drugi svet, ipak je samo svet, i tako treba da bude. Šta znamo o njemu, drugostepeno je pitanje. Pozitivisti su odbacili obe teorije, i rekli su da će oni, potpuno potiskujući u pozadinu metafizička pitanja, stati u službu života, i na praktičnoj osnovi će tragati za rešenjem. Naravno, kao što kaže najnovije formirana škola, i ovde ima nevolja, jer kako oni žele da budu u službi života kada su svi mrtvi, drugo, kako hoće da budu na praktičnoj osnovi i da traže rešenje kada nema ni prakse, ni rešenja.
Po tome se vidi da je kosmička situacija drugog sveta neizvesna koliko nešto uopšte i može biti nesigurno. Situacija s granicama je upravo takva. Kretale su već brojne ekspedicije kako bi utvrdile granice drugog sveta, ali se svaka vratila bez rezultata. I mišljenje zvezdoznanaca je labilno. Po učenju jedne škole granica postoji, ali u beskrajnoj daljini, koja se procenjuje na 123 milijarde elektro bramarbasa. Jedan elektro bramarbas iznosi 1177,689 pert nada. Jedan pert nad iznosi 549 i jednu trećinu sekstilija svetlosne godine.
Državni poslovi
Za one koji pristižu državni poslovi drugog sveta su najpre veoma komplikovani. Ministarstvo je neprekidno isto, i to ne zato što vlada još nije pala, nego i zato ako bude pala, isti će ponovo zauzeti ministarske fotelje; samo će poredak biti drugi. Navodno, interesni krug koji stoji iza vlade i organizovani činovnički aparat koji opslužuje upravu, čvrsto drže ministarstvo. Prastanovništvo, prvi mrtvi kažu da je u njihovo vreme situacija bila relativno podnošljiva i nije bilo opšte oskudice.
Istina, porez se morao plaćati, i bilo kako bilo, uvek je postojao budžetski deficit. Kasnije je sve više rasla korupcija, ali vreme, prostor, granica, oblik, boja, svetlost, zvuk, jezik, umetnost, predeo i sve ostalo što je bilo važno i za biće drugog sveta – ostajalo je još uvek netaknuto. Međutim, lagano, gotovo neprimetno sve je nestajalo. U interesu uravnoteženja održavanja države kancelar je smanjivao opskrbu čas svetlosti, čas zvuka, čas prostora. Svi su znali da su to zdipile njegove kreature, odnosno stavile sebi u džep, ali niko nije znao gde su dođavola to sakrili, jer nigde nije bilo traga.
Na početku istorijskih vremena, kada je prva dinastija na zemlji organizovala prvu državu u Brigariji, promet novcem je ukinut. Potrošen je sav novac i ekonomija drugog sveta bila je prinuđena da organizuje trgovinu na kredit. Ali ministri su počeli otpisivati i kredite. Kasnije se prešlo na svetlosnu trgovinu, potom na zvučnu trgovinu. Ali nestala je i svetlost i zvuk je nestao. Sada je već svaki promet postao iluzija, ali u doba nastanka rimskog carstva lagano su počele da nestaju i iluzije, čak je nestao i sam promet.
U političkoj situaciji se najpre ispoljavaju osobenosti bića drugog sveta: tama bića. Prema pojedinim piscima teorija potpun raspad politike pripisan je kapitalističkom duhu uprave. Formirana je partija koja je htela da državni život uredi po uzoru na socijalizam. Stvarna situacija je, izgleda, mnogo teža. Stav vlade je nedvosmisleno skriveni banditizam; sva dogovorna i dobro plaćena mesta zaista popunjavaju miljenici vlade koji se ponašaju neodgovorno i obesno. Korupcija i duh cinične pljačke ne izviru iz politike. U politici se odražava degeneracija bića drugog sveta i uzrok za to ne treba tražiti ni u upravi, ni u narodu. Degeneracija je svetski proces, odnosno: osnovno stanje života ovde je tama.
Tako nastaje situacija, koju vidi stranac i na koju se tako teško privikava, da stanovnici drugog sveta govore o određenim stvarima kao što su: dolazak, carinska kontrola, novac, vreme, hotel, stan, kupalište, muškarci, žene, a svega toga zapravo nema nigde.
Pretpostavimo da se u novinama pojavi članak o tome da su maskirani bakteriolozi, na autoputu između Jokohame i Sinsinatija, napali i opljačkali jednu školu za bebe. Ili ovakav naslov: Nožem ubio svog ubicu i pevajući otišao u smrt. Ili se u listu pojavljuje članak koji zbog korupcije poziva na odgovornost vladu. Nasuprot tome stvarnost je da nema ni novina, ni maski, autoputa, ubice, smrti, nema napada, ni korupcije, nema ni vlade, ne pojavljuju se novine, nema jezika i niko ne čita. A da novinara uprava kazni i zatvori? Kazna! Zatvor! To bi drugi svet ismejao kad bi ih bilo, ko zna, možda bi ih dočekao s radošću, u slučaju kad bi umeo da se smeje ili raduje.
Ali, vara se svako ako misli da je reč o mašti, odnosno da stanovnici drugog sveta žive pritisnuti masovnim fiks-idejama. Navodno, bio je jedan takav svet, ali su ga uklonili korumpirani vidovi vlasti. Istoričari stalno raspravljaju o tome, a takozvana realistična istorija zauzima gledište da najpre treba odlučiti da li je drugi svet ikada raspolagao stvarnim svojstvom sveta ili nije.
Zemaljski čovek je posle svega sklon da kaže da je na drugom svetu nepouzdana i najelementarnija stvarnost, odnosno o njoj ne vredi ni govoriti. to je sasvim pogrešno. Ovde nije reč ni o elementu, ni o stvarnosti, niti o neizvesnosti. Stvari na neki način postoje, ali jedino, moglo bi se reći: u prenesenom značenju, drugačije rečeno: u smislu prenetom na drugi svet. A šta je taj smisao, to je u najvećoj meri ostalo maglovito i gubi se i rasipa, što se rastače u beskrajnoj nekontrolisanosti.
Kratka primedba
Sve ovo je tek nešto što je važno za čoveka s ovoga sveta.
Dospevši na drugi svet, naime, čovek sve uspomene – i ostalo što čoveku strogo ne pripada – mora odložiti i mora zaboraviti. Na onoj strani o tome niko ne govori, ništa se ne pojavljuje. Nema. To je ono, na drugom svetu nigde nema velikih ljudi. Ni slikara, ni državnika, ni asketa, ni filozofa, ni pesnika, ni svetaca, ni proroka, u slici sveta čoveka drugog sveta sasvim i savršeno nema velikih ljudi. Gde su? Ne zna se. Možda su se skupili na jednom mestu? Malo verovatno. Borave na posebnom delu drugog sveta? Ne. Možda imaju sopstveni drugi svet? Potpuno isključeno. Sigurno je da u onom drugom svetu koji je – bilo kako da stoje stvari – ipak samo drugi svet, u tom drugom svetu uopšte nema velikih ljudi. Naravno, ovo objašnjenje ne znači ništa za one koji se nalaze tamo, jer kad pristignu, moraju da zaborave. Za one koji ovde žive možda nešto objašnjava.
Bela Hamvaš
