Jasan Pogled
Moj muž se uvek razrogači kada me ugleda kako ćaskam sa njim. Tada mu je na licu lako čitljiva poruka: – Šta li te, pobogu, privlači toj uličnoj spodobi? Ja obično stojim na ivici trotoara, veoma strpljiva, pitam gluposti i primam neverovatne odgovore i nema u meni ni mrve prezira, […]
Izlaze iz ekspresivne slike veka,U uglu svog kolebanjaGledaju zajedno sa siromaštvomPticu bogatstva kakoPreleće pirovanja ovog sveta,i različite oblike Sunca,I rečitost tame kojaSe zgušnjava uOblik jednog čovekaKoga prosi jednaUsamljena slika ljudskosti. Sanda Ristić Stojanović
Dođu na ledinu.Otvore izvor.OtkrijuNove strane sveta,Gde će nićiNjihovi gradovi,Sa poljupcemSlobode na čelu. Đoko Stojičić
– Sjećaš li se onog mog zrna?– Sećam se.– Znaš da sam ga našao.– Stvarno?– Stvarno.– A gde je bilo?– Tamo.– A gde tamo?– Tamo, među tvojim zrnima.– A šta će tvoje zrno među mojim zrnima?– Ne znam. Možda mu je bilo strašno samom, pa samo iotišlo.– Pametno neko zrno.– […]
Ja sam samo vazduhne mogu da držimtegove obzirane mogu da se sabijemu memljivepodrume dužnostitreba mi prostori platno za jedroi mogu da budemvetari dahdubok i snažanšto vraća u životu sve životekoje je Bogsmislio za nasdok se gušimopod teškim ćebetomtuđih mišljenjai lažne skromnosti. Aleksandra Leković
Bla, bla, bla…Bla, bla, bla, bla…Bla, bla, bla, bla, bla, bla…Pa onda rafali smijeha.Pa pojedinačna paljba.Otegne ti se telefonski razgovor kao gladna godina…Kao što onaj užički mudrac i poeta reče:Da pričaš na struju, cijeli svijet bi sjedio u mraku.A ja stigao do Himalaja.Popušio punu kutiju sa šerpasima, iskapio čuturu.Pomuzao cijelo […]
Noć poplavisve ritmove izvrnute naopačke,sve ritmove propete kao bič dana,kao usna žudnje po kojoj mileerotičnosti našeg stajanja ukoloni nespretnostida budemo mi,da budemo odeća sveta,da budemo žudnjaotvorene fioke Suncaka nekoj većoj arhitekturiod muzeja našeg sna,i muzeja naših tela. Sanda Ristić Stojanović
(isječak iz rukopisa romana) Zašto pišem? Zašto sjedim satima i pišem i pišem i pišem, kad ne znam hoće li ikad iko pročitati svu ovu zbrku? Zašto sjedim i zurim u slova i rečenice koje teku iz mog srca kao iz nepresušnog vrela? Nadam li se da će se nekome […]
A kad ja zagrmim!Čuje se odavde do Nikšića.A ako ima neka gugutka na visokoj grani,polomi se grana, gugutka padne.Razlete se crijepovi sa krovova najdaljih kuća.Svaki listak na onoj japanskoj trešnji stravom zatreperi.Čašice i tanjirići u kuhinjici zacvokoću.Da ne govorim o mrtvacima.Ruža stablašica se poguri kao bakica.Riknem, kao Zevs.Treba mi moj […]
Stvarnost u odjecima dolazi do mene…kratki signali oposetama važnih ličnostiekonomskim krahovimasudarima aviona i interesa sve to se dešavavan granica mojih mislii pažnjekoju okupirajudruge realnosti likovi i radnjese smenjujukao na ringišpilusvakog dana nova vožnja sve dok ne popuste lancikoji me držeza osovinu stvarnostipa padnem svom težinom ili odletimu daljine samozaboravakako to […]