Idemo kroz lavirint baš svega,
vreme rastrgne jednu svoju sliku sigurnosti,
nit reči zahteva nit dana i nit noći,
siluete žena ljube lavirinte muškaraca,
sve se pretvara u ostrašćenost senki.
Idemo kroz lavirint,
današnji događaj ispituje naše senke o
raju i paklu i
izviruje iza
gromadnih odluka ljubavi.
Idemo kroz lavirint,
a mislimo to je sažetost vremena,
stići ćemo do zajedništva života, smrti i ljubavi.
Idemo kroz lavirint,
inventariše nas odluka istorije da bude subjektivna,
izaći ćemo iz lavirinta na način Sunca i na način noći.
I volećemo…
Sanda Ristić Stojanović
