Jasan Pogled
Reči se propinju ukristalu govora poezije.Strasti u trku pretičuneke spore reči.Konj poezije stiže na cilj zajednosa našom krvlju, unutrašnjošću i sa našim kostima.Strasti jašu sve pravcebezizlaza konja poezije.Strasti imenuju sve trke konja poezije istižu na cilj sa anđelima i demonima.Slogovi se propinju kaoživot i smrt konja poezije. Sanda Ristić Stojanović
Ista je tačka u kojoj život nestaje i nastajeIsta ruka maše kad se sastaje i rastajeIsti dodir drži novorođeni prstić i umirući dlanIsti horizont prihvata izlazeći i zalazeći danIsto srce treperi kad se jedan život rađa a drugi ispraćaU isti stomačni centar tuga i sreća se vraćaIstom cijenom krhkost života […]
Čuvaj se mene Čuvaj se Kraj je mrestilišteNjime ja vladam U mekuVodu zelenuGordo ja padam UtihnemSačekamVečnost da prođe. Dišem trenutakVreme me glođeOsmeh mi strada Čuvaj se Čuvaj se mene Kraj je čistilišteKojem se nadam Davanjem oduzimamI čast i slast Kraj mi je krunaZastava što gori Moja je obramicaMene to boli […]
Nebitno jejesi li imao sto godinaili šezdeset triili sedam i pol. Koliko godda si poživio,i koji god trag da si ostavio,sve će biti izbrisano. Stvari ne traju.Kada te više nemaviše te nemai to je to. Možda se činida nešto ipak ostaje,da neki dio tebei dalje baca sjenu. Možda se čini,mnogo […]
Dva žiška u tami.Kad se sve smiri, kad zamiriše noć, pred tvojom kućom…Zapališ, da mi praviš društvo.Zagrcne te dim.Punim se milinom.Nadimam se kao balon.Da se nijesam uplašio da ne odletim,ne bih ostavio cigarete… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo
prosto mi je neprijatnokoliko mi je svejednoo čemu govorite…očekivali biste da pocrvenim,da mi se kajanje pojavi na licui da mi savjest gricka jetru…dok vezete istu priču iznova,nećete vjerovati, zamišljam – pticu,na vrelom limu, na vrhu krova,na jednoj nozi, prkosi vjetru… u najmanju ruku je nepristojnoto što mi nije stalodo pouke […]
Nisam laureat,jer smrt u mojoj pesmi izoštri svoj vid ivide sve što smo bili iproglasi to pesmom. Nisam laureat,jer život u mojoj pesmiiznenadi sve reči ione odmetnute i one neopredeljene,zakova ih za pesmu jednim udarcem strašnimkoji i sam posta pesma injena moć. Nisam laureat,jer srce u mojoj pesmioglasi sve zemlje […]
Jesu li ljudi postali manje dobri? Jesu li uopšte ikada bili dobri? Jesu li bili dobri kao deca, pa onda lagano, ili naglo odustajali? Ili su, možda, mali gadovi rastući postajali veliki? Znam samo da se o zloći uvek dugo i strasno raspreda, a da se o dobrim ljudima malo […]
Ono što nas razlikujeje tošto ja znamda niko ništa nije zaslužioda je sve do slučajai malo trudai da su i drugiradili istopa suprošliili otpaliu istoj ludoj igrislučajnosti Ono što nas razlikujeje moja bezbrižnostda mi mogu uzetisve ovošto sam tako lakoi dobilai tvoj strahda će otkritida si provalila sistemi da nikad […]
Završim na ivici.Lelujam iznad ponora kao hodač po žici…Plaši me visina.Na dnu: divlje vode, oštre hridi…Prebaciš mi ruku preko grudi.Bilo je krajnje vrijeme.Da me nijesi uhvatila, pao bih sa kreveta… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo