Vratili su se kasno.Napunili čaše.Porazbijali okna.Zure u prozore.Ne smiju izaći.Strahuju da je napolju polomljeno nebo. Boris Jovanović
Art
Lepenski vir
Zamišljam neolitski autoputod Bliskog Istoka do Ðerdapasusret orača i sakupljačažetvu ošamućenih morunastenu metu munja što je Bogpod kojim upravojednog petka posle poslajurim crnom Škodomdo Negotinada i ja ošamućen provedemmakar jedan dan sa ocembratom i dedomna Dunavutik ispod branekoja pravi svetlo od vodei tako mirno utapauspomenu na civilizaciju. Aleksandar Marković
Molitva
Ako svi oduOstavite MiMuzikuI knjigeI More naravnoI vetarI šuštanje lišćaI ružeI ukus šumskih jagodaI Reku I oblakeI pticeOstavite miDa vidimČujemMirišemI osećamI neka to budu lepe stvari Branislava Kosić Vidić
Ljubav
Neko licerazveje jesen usnagu i slabost osame.Ipak tišine to lice uključeu rečenice ljubavi.Dlan razara ono što boje vole i pokažu idodirne prestup ljubavi. Noć priznaje dane ume da odmeri ništa,ni reči,ni ljubavnike,samo ljubi i život i smrt isa zvezdama zapodeva smrtne razgovore o ljubavi. Noć priznaje dane želi da vlada,svoju […]
Kapi – Najteže su im usirene riječi
Najteže su im usirene riječi.Brzim korakom odmiču suprotnim smjerovima.Kad se udalje od poslednjeg svijetla uplaši ih mrak i samoća, pa jedva čekaju da se opet sastanu.Iščekuju žudno ponovni susret da bi opet ćutali. Boris Jovanović
Po poslednjoj modi
Ako hodaš po zamišljenommitološkom putusrešće nam se srcaako puziš pod stvarnimblatnjavim nebomsudariće nam se glaveiz oba ova trenjaniknuće gromnežan kao junačka smrtprema velikomučeniku svakodnevnicešto moli svoje Bogoveda ne kradu svemir iz čovekai istovremeno prstimaoplakuje šablone življenjatražeći koji je oprostpo poslednjoj modi. Aleksandar Marković
Vrijeme
Vrijeme brzo prolaziPrema četrdesetima polahko gaziSrce tika-taka: šta je ispred mene? Topće, takće, dahće: šta je vrijeme za žene?Vrijeme sporo prolaziMalu djecu rukama paziBeba na prsima mojim po čitave dane svijenaMehka, krhka, kao plast sijenaNa kojem ležim gledajući kako plove oblaciKako šušte rijeke brzaciKako ptice krilima lepećuOdjednom osjećaš srećuKako te zapljuskuje […]
Kapi – Kartaši na proplanku
Kartaši na proplanku pod slamnim šeširima.Ubija ih žega i dosada.Svima će laknuti, samo da prvi odustane i ode.Nastavlja se muka.Karta klizi kao kaplja znoja. Boris Jovanović
Logoraš
Čovek u jezgru straha,obasipa ga noć dijamantima slobode,šuma mu poklanja svoju slobodu,zvezde propovedaju strast islute ogranke noći u njemu.Logoraš usred lica zla,miluje samotništvo svake slobode,oblikuje bol kao skulpturu rane.Obredi ranjenog neba se stopiše sa njim.Zverstva teku kao prisustva čudovišta. Sanda Ristić Stojanović
Karike
Evo kako znamMatori mojDa zaceljujemKad se tebe setimPočinjem da se sećamSamo lepih stvariOnih koje su bile DaroviDa vidim šta je ljubavJer bilo je Ljubavi o itekakoI sve drugo blediI nevažno jeNaspram togaLjubav je bilaLjubavČak i kad je prošlaLjubav je pamćenjeZa sve druge ljubaviKao karika U zlatnomLančiću Branislava Kosić Vidić