Jasan Pogled
Kad se gorde, kad se kurče, čovjekoliki misle da su ponosni. Ono kao: ponositi sinovi ponosne postojbine. A u postojbini svega više od ponosa. U toj prelakiranoj starinarnici ponosa kao da nema. Namagarčeni gordoljubljem, čovjekoliki marširaju kao narodni heroji. A sa narodnim herojima nikad nijesu čista posla. Bilo kako mu […]
Ponirući kroz tananu membranu osiromašenog uma, u nedostatku stimulusa i konkretne ideje, vođen tuđom rukom, razmazujem sintagme po žućkastoj hartiji. Pretežno su to pokušaji da se izrazi hrapava suština ogoljenog bića, koja mjesečari na obroncima Anapurne, čekajući Demijurga da nanovo kreira ovaj lakomisleni svijet. Kapriciozan i nedosledan, često zastajkujem, u […]
Pričaj mi, Lucija, pričaj; ne skrivaj glasa, danas čeznem za mrvu tvoje nježnosti. Teški su sati u kojima samoća je zavičaj,a mukla tišina dio grube neizbježnosti. Šapući mi, Luce, ne treba mnogo da srce bi cvrkutaloni da ostvare se plaha srca sanje. Dobiti život zbilja nije malo, al’ ni živjeti ga bez ljubavi nije […]
Rođeni su pre buke dok su se ljudi gledali u oči ne zna se odakle je njihovo pleme krenulo zna se samo dokle je doputovalo na početku su se grlili sa drvećem koje im je darivalo svoje živote da bi oni upisivali svoje gajili su kult vatre kojim su krotili […]
Olovka Više je ne šilje. Bacili malo koplje u veliko trnje. Samo mrsomude i klikću. Niko među čovjekolikim ni za uvo da je zatakne. Ni da je stavi među zube. Oturili je bez objašnjenja. Slomili joj srce. Njihova slova i nijesu za olovku. To nijesu ni slova. To se izleglo […]
Sišla sam u zemljuZemlja je znalaKakvih sam očijusa neba palau tamne korenesvoga postojanja Sišla sam u kamenKamen je znaoKakvih sam usanaNoćima kralaSpokoj u modru zoruPoslednju Sišla sam u ledLed je znaoKojim sam prstimaZvezdama ćutalaPo sred grudi vatruGoruću i živu Sišla sam u krvKrv je znalaKojim sam tkivomotkivala iz sebetebedeo po […]
#1 Mjesec Ona: Molio si se za mene. On: Molila si se za mene. Ona: Onda kada ja nijesam htjela. On: Onda kada sam ja zaboravljao. Ona: U ispraznim praskozorjima… On: U nenadoknadivim časovima… Ona: U potkožju duše… On: U uskovitlanom dahu… Ona: Ovdje si… On: Uzimajući na znanje pretpostavku […]
Čovjekoliki se odvajkada ogledaju u krivom ogledalu. Ono im nakaznosti isporučuje kao vrline. Pravo ogledalo su razbili i pritisli kamenom još onda kad ih je zaskočilo zlo koje se oglednulo. I oči drugoga su im kao krivo ogledalo. Još odonda kada su se nakapale sjemenom grdila. Čovjekoliki zlobom gledaju, u […]
S nadnevkom prvim Ništa. Danas ništa. Rekao sam si, danas nije ništa, čak ni umor. Makaroni, slanina, prolaženje. S nadnevkom drugim Iznenada je počelo pljuštati. Za dvadeset minuta trebao bi se nalaziti ispred nje. Nije li to tako čudnovato? Sada si ovdje, a malo poslije, no opet u nekom novom […]
Čovek koga ništa i ne bolinema razloga da piše. Netaknuta pomorandža miris nema.Tek kad u nju nokte zariješzamiriše. Kosta Kosovac