Jasan Pogled
Jovan Onaj Jovan je došao odnekud i donio lijepu duvankesu od jarećih muda baš nabijenu mirišljavim dukatnim duvanom. Onaj Jovan je bio prvi Jovan u tom i tom selu, među tim i tim čovjekolikima. Selo se danas zove Jovanovo selo, a i oni se po njemu zovu. Onaj Jovan se […]
I Savremeni pesnici kažu:uzbudljivo je stajati nasuprot gomileNemoj stajati nasuprot gomilenemoj se moliti zidnim časovnicimakoji proriču prošlostzato što si ti prošlosti časovnik koji će doćiZamisli da ova negacijanije imitacija Danila Kiša(iako jeste)zamisli da sam ja vatraa ti drvo breze koje treba s ljubavlju zapaliti II Savremeni pesnici koji koračaju unazad […]
Sanjao sam je kroz udahe. Jurili smo na konju. Osvajali smo, grabeći trenutak od prolaznosti. Svijet je iza nas bivao sve manji. Leon Omeđeni dinama, koračamo. Iz pijeska izviruje škorpion. Uzdiže žaoku prema zvijezdama pojasa Orion. Kraj nas projuri Sfinga, praveći oštar zaokret. Najednom, na njenim smo leđima. Brzina i […]
Ja sam najsjajnije svjetloJa sam najcrnji bezdanJa sam zadnja cigareta na afteruJa nikad neću biti poražena Kada umrem zvijezde padalice će orgijatiNegdje u svijetu otvorit će se boca najboljeg ginaVino će te godine najbolje roditiZasjat će najveće sunce iznad ToskaneI svi će piti Poljsko cvijeće najdivljije će narastiI neka djevojčica […]
Vjetar zlostavlja ukrućene peškire. Njišu se kao tri pijana moreplovca na žici. Jara je nepodnošljiva. Sunčevi zraci kao podsjetnici nemilosrdnog duha šamaraju me. Prašina podignuta nakon brundavih automobila obasipa me nepotrebnom nježnošću. Gdje sam krenuo? Prazan i kolebljiv, neodlučno odižem noge sa pločnika. Atrofija želje. Osluškujem tupave konverzacije u prolazu. […]
Kad se s njim uporede, čovjekolikima lakše. Kad mu čačnu gnojne rane, pođe im na boljitak. Kad su Saveji i Haldeji, a on Jov, namiri se račun. Kad im se prikrade-pokradi Jova. Kad bi nešto da urvaju i spale-urvaj Jovovu kuću, spali Jovovu štalu. Kad im se baš priubija-pobi Jovovu […]
Niko nije mogao da postigne tu plavukao poljski slikar Zdzisław Beksiński. Ona se dobijala kao ekstrat otrovasa zidova gasnih komora. Kosta Kosovac
Osećam nešto kao sto godina samoćeIznutrica mi gubilište gde nade u punom cvatu mrtve padajuRatuje besmisao sa semenom u ruci.Srce je golo siroče večito oguljenih kolenaIz čijih rana viori bela zastavaAgios! Agios! Agios!Slava mrtvimaMuka živimaNašao sam mestoGde se Irod i Hristos plodonosno družeTo jalovo otkrovenje sam ja. Una Radović
Čovek,isturen u ideji neba kao registar bola,opipava ga srodnost bola i haosa,iznedre ga tektonski poremećaji reči navisoravni bitaka, smisla, opstanka. Čovek,priklješten između dve ideje o životu i smrti,opasač tame ga steže predviđajući isturenu poziciju reči sloboda.Juriši podnevlja, vekova, padova, moraga sažimaju u sebe.Ustanci reči, vekova, brazdi našeg govora se slivaju […]
Ja toliko nisam voljela sebe da je umjetnost što me već odavno nisu našli ispod nekog mosta Razdvojenu od svijeta Kakva sam uostalom i bila Možda stvarno nije važno koliko si puta umroNego koliko puta si plakao od sreće što si živ Ja sam se tražila do zla boga neumorno […]