Jasan Pogled
Vrhovima prstiju ruka mojihKada se popnem na prste noga miUspnem se i uspemDa zamenim sijalicu oberučkeDa svetlosti bude namDok hleb čeka da se mesi Pa nekoj luciItaki, Havani, OdesiAleksandriji, Baru, HavaniLagosu i Mombasi Oberučke odnesi Po krišku podeli, ponesiTopao je hlebGde jesi. Marko Jovanović
Ponekadmi se učini da mogu da odemsitnim polukorakomili da se provučemispod ograde Ponekad mi se činida mogučaki krupnim koracimakroz širom otvorena vrata A onda pokušamsamo da se okrenemda promenim težištei shvatim da sam prilepljena za podlogu od kartona na kojoj su nacrtani krevet,sto, stolice i prozor na zidu što gleda […]
Pravda Ko ide njima po pravdu, otišao je đavolu po blagoslov. Ko im je najviše kriv, upisuje se u pravednike. Kriv pred čovjekolikim-prav na nebu. Kad im zakoni zaliče na pravdu, ne primjenjuju zakone. Sudije im sude po pravu sile, a ne po sili prava. Što više nepravednih presuda, to […]
ja sam šmeker devojka. imam perorez u džepu i žice u brushalteru. ne znam da pričam o filmovima. znam kako se sade luk i grašak i da točkovi traktora blokiraju kad nestane ulja za hidrauliku, ali njega to ne interesuje. on je muškarac dama. ne zna kako funkcionišu porodični sistemi […]
Vid Kratkovidim pogledom pratim putanje prolaznika, razaznajem boje kaputai način hoda Vrhove zgradagubim u sutonune znam da li izmiču samo mom pogledu Grešku u oku krivimšto ne moguda vidimkuda sve ovoviše vodi Aleksandra Leković
Kad se gorde, kad se kurče, čovjekoliki misle da su ponosni. Ono kao: ponositi sinovi ponosne postojbine. A u postojbini svega više od ponosa. U toj prelakiranoj starinarnici ponosa kao da nema. Namagarčeni gordoljubljem, čovjekoliki marširaju kao narodni heroji. A sa narodnim herojima nikad nijesu čista posla. Bilo kako mu […]
Ponirući kroz tananu membranu osiromašenog uma, u nedostatku stimulusa i konkretne ideje, vođen tuđom rukom, razmazujem sintagme po žućkastoj hartiji. Pretežno su to pokušaji da se izrazi hrapava suština ogoljenog bića, koja mjesečari na obroncima Anapurne, čekajući Demijurga da nanovo kreira ovaj lakomisleni svijet. Kapriciozan i nedosledan, često zastajkujem, u […]
Pričaj mi, Lucija, pričaj; ne skrivaj glasa, danas čeznem za mrvu tvoje nježnosti. Teški su sati u kojima samoća je zavičaj,a mukla tišina dio grube neizbježnosti. Šapući mi, Luce, ne treba mnogo da srce bi cvrkutaloni da ostvare se plaha srca sanje. Dobiti život zbilja nije malo, al’ ni živjeti ga bez ljubavi nije […]
Rođeni su pre buke dok su se ljudi gledali u oči ne zna se odakle je njihovo pleme krenulo zna se samo dokle je doputovalo na početku su se grlili sa drvećem koje im je darivalo svoje živote da bi oni upisivali svoje gajili su kult vatre kojim su krotili […]
Olovka Više je ne šilje. Bacili malo koplje u veliko trnje. Samo mrsomude i klikću. Niko među čovjekolikim ni za uvo da je zatakne. Ni da je stavi među zube. Oturili je bez objašnjenja. Slomili joj srce. Njihova slova i nijesu za olovku. To nijesu ni slova. To se izleglo […]