Jasan Pogled
Nešto kao pad Qui jacet in tera, non habet unde cadat. Nakon prve zbirke kojom smo se upoznali sa ranim pesništvom, pred nama je druga zbirka Saše Skaluševića Skale u kojoj su (definitivno ) postavljeni okviri njegove pesničke Aleksandrije. Postmodernistička apokalipsa društva i individue. Razbijanje na njene sastavne delove […]
Žene koje su nas podizale olovke su djeci čupale iz lijeve ruke U desnu ih zatim metale Na šakama i tetivama tim ženama sicali su pepelom i medom križeve da ih Turci ne bi vodili iako Turaka već odavno bilo ni Bliže Bogu da su po kriptama i kapelama mrmoljile […]
(odlomci) Gori iza brda glava žednog bika. Precvetali poljupci venu po luzima. Koliko smo žetelaca prelja i vojnika prosuli po voćnjacima i kukuruzima? Gori iza planina glava večnog bika. * San kida rezu. Dan penuša brezu. Svi smo mi ovde samo u gostima. Zemljo zemljice priberi trpezu i pobrini se […]
Magla beše tako gusta na Bulevaru Utvrđenja, da sam s velikim oprezom išao uza same zidove Kasarne; s moje desne strane, farovi automobila terali su ispred sebe mokru svetlost i bilo je nemoguće znati gde se završava pločnik. Bilo je ljudi oko mene; čuo sam bat njihovih koraka, ili, ponekad, […]
Livadama i planinama Bez saginjanja da ubere cvet Ostavio ga je pčelama Bez uspinjanja da oseti miris Ostavio ga je leptirima. Bejaše bos i nag Na gorskim vrhovima. Trnje i šiljato kamenje Pod tabanima. Vetar i sunce Prekrivač tela. Zaćuta. Zastade. Zažmiri. Zadrži dah. Oseti sve oko sebe I sebe. […]
Nosila si me u naručju Od sreće Pored bajkovitog doma penzionera I pijani momci su se krvlju dokazivali Vikom kao trostruki megafon Ulica je bila žilavo uska Kao pisak koji cijepa rosu Između dva uva Jedno momačko grlo je stalo Kao pjesma Crne su tačke pale uz limene gore Zaglušeno […]
Ja sam čovek velike mase Sa dovoljno mišića Previše tankih živaca Zategnutih Krijem ih da se ih ne prekinu Nežan, kada me dodirnu I kada vraćam Sa stopalima prosečne veličine Dve noge, i trećom na koju se Katkad sve naslanja Volim Partizan i Crne i bele žene. Ja sam klavir. […]
Ovih dana, zaboravljam stvari, gubim ih, zagubim naočare, izgubim olovku, sekund prije, negdje, vidio sam plavu boju, sad ne znam gdje je otišla. Zaboravljam da odgovorim na pisma, da platim dugove, zaboravljam da kažem zdravo i doviđenja prijateljima, žaleći što mi ruke ostaju pune posla koji ima malo veze sa […]
premda je tvoja nevinost čvrsto dokazana ja bih te čitaoče ipak pomilovao pod uslovom da si hirurg koji će mi iz grudi iščupati marinine riječi i da si diler od čijeg ću opijuma zaboraviti tu bol i stid zbog ožiljaka koji mi ne dopušta da se obnažim ni pred […]
nastupio je prvi dan nove godine: prohladan, tmuran, prazan, neradan. ti dođe. sa maglom na obrazima i snovima u očima. bilo bi lepo da se upoznamo, mislio sam. i jesmo: dok si pokušavala da moje srce približiš srcu tvoje prijateljice. ali si ga približila svome. trčao sam za tobom po […]