Jasan Pogled
Sišla sam u zemljuZemlja je znalaKakvih sam očijusa neba palau tamne korenesvoga postojanja Sišla sam u kamenKamen je znaoKakvih sam usanaNoćima kralaSpokoj u modru zoruPoslednju Sišla sam u ledLed je znaoKojim sam prstimaZvezdama ćutalaPo sred grudi vatruGoruću i živu Sišla sam u krvKrv je znalaKojim sam tkivomotkivala iz sebetebedeo po […]
#1 Mjesec Ona: Molio si se za mene. On: Molila si se za mene. Ona: Onda kada ja nijesam htjela. On: Onda kada sam ja zaboravljao. Ona: U ispraznim praskozorjima… On: U nenadoknadivim časovima… Ona: U potkožju duše… On: U uskovitlanom dahu… Ona: Ovdje si… On: Uzimajući na znanje pretpostavku […]
Čovjekoliki se odvajkada ogledaju u krivom ogledalu. Ono im nakaznosti isporučuje kao vrline. Pravo ogledalo su razbili i pritisli kamenom još onda kad ih je zaskočilo zlo koje se oglednulo. I oči drugoga su im kao krivo ogledalo. Još odonda kada su se nakapale sjemenom grdila. Čovjekoliki zlobom gledaju, u […]
S nadnevkom prvim Ništa. Danas ništa. Rekao sam si, danas nije ništa, čak ni umor. Makaroni, slanina, prolaženje. S nadnevkom drugim Iznenada je počelo pljuštati. Za dvadeset minuta trebao bi se nalaziti ispred nje. Nije li to tako čudnovato? Sada si ovdje, a malo poslije, no opet u nekom novom […]
Čovek koga ništa i ne bolinema razloga da piše. Netaknuta pomorandža miris nema.Tek kad u nju nokte zariješzamiriše. Kosta Kosovac
Sa telom za ruku podruku sa telom ukorak uprste u crvenoj cipeli od reptila sa telom koje žudi za toplim crepom pod santom lica davljenika Sa telom u musavom kupeu i fotografijom grada sa hrbatom mosta koji je odleteo u nebo sa telom kod reumatologa sa utrnulom nogom tela sa […]
Danas je dan za odavanje pošte pokojnicima. Vlažni trotoari izdišu jesenji vonj koji miluje nozdrve i evocira davnašnje momente. Danas je dan za melanholične-solo terapije u vidu šetnje uz okolni prizor, koji svaki put iznova nastaje, da bi ubrzo potom iščezao. Danas je dan za nonšalantno kupovanje knjiga. Danas je […]
„Nebesko srce je zametak velikog Puta“kineska knjiga života Trebalo je otići bez društva. Mnogo ranije. Kako prošlost ne postoji, već samo reka budućnosti koja se zauvek uliva u beskonačno more sadašnjosti, rešio sam da to učinim kako sam mogao, i kako je jedino moralo, sada i sam. Dodavanjem elemenata ovom […]
Koliko li je puta iskrpljena ta krpa i šta sve tom krpom nije iskrpljeno… I opet je krpe. I opet njome krpe. Kao da čovjekoliki nemaju ništa milije od zakrpljenog i ništa važnije od krpljevine. Nema mjesta na kome im nije ono što može biti samo na jednom mjestu. I […]
ja sam šmeker-devojka imam perorez u džepu i žice u brushalteru stavljala sam srce pod hipoteku htela da gradimo dom sad nisam sigurna da li me je iko od tih ljudi voleo ali pustila sam prošlost da to i ostane ja se, tata, prva probijam kroz sneg i cvetam, kao […]