Jasan Pogled
Dvadeset petoga maja dvije hiljade dvadeset i druge oko dvadeset dva sata i dvadeset minuta topla noć zrelog proljeća je prekrivala Budvu, primorski crnogorski gradić okupiran haotičnim betonskim monstrumima koji se guremaju međusobno u pokušaju da izbiju na samu obalu mora, a ja sam napravio užasan, neoprostiv zločin. Pozornica tragičnog […]
Narod Oni kad se zgomilaju, pa još ozvijere, misle da su narod. Tako čovjekoliki u ime naroda satiru narod. Tako im je satiranje svog naroda postalo dokaz sopstvene narodnosti. A dokaza im nikad dosta. A što je više narodnih dokaza, sve je manje dokazanog naroda. I stalno fanfaraju nekakve narodne […]
Jesam, da, to sam ja. Priznajem! Bez kape i šešira – sam bačen ovdje. Izgubljen. Loš, zao, štoviše oduran. Lažno skroman. Ofucan. Prekomjeran. Bolestan. Odan kao kurva. Popustljiv porocima. Pokvaren, da, to sam ja. Jesam. Priznajem! Usamljen, razočaran. Depresivno ravnodušan. Kažem, samome sebi kriv. Hodač po ivici, no nimalo hrabar. […]
Iza žutog oblaka je moja večna kuća.Tamo je drveće crno, crno mu je lišće.Šuma sva crna je, a opet sjajna. Svaki cvet plam je sam i krzna leopardasjajnija su od zvezda.Šare na zverima upile su svu svetlost kosmosa.U mojoj večnoj kući noći nema. U njenom središtu je bezvremeni hramOd krilatih […]
Nada Još samo da nju dokrajče i biće svoji na svome. Samo da još izbace i taj kamičak iz cokule kojom gaze lice svijeta. Žulja ih, mada je gotovo i nema. Kada je sasvim zatuku, čovjekolikima će biti potaman. Jer kako, o kako, uživati u žuđenom beznađu, kad je, može […]
Pesnik u svom duhu mora biti ženaMisao da mu je toplaDa ožeže siviloDa osvešta pakaoPesnik mora da bude majka svih stvariDa njegov jezik bude biblija za osakaćeneDa je veliki k’o mrav i mali k’o planinaStih da mu je i birtija i crkva otvorena za izgubljeneAko ne zna sebe da rasečeDa […]
Najrađe bi je prodali đavolu, ali poneko se još pita. Najrađe bi joj popili vodu, pomalo se otima, pa ustuknu. I sva bi joj sela čovjekoliki sravnili, tako im se hoće. Još malo će i sama od sebe popadati. Više i nema krovova koji se dime. Možda ima jedan. Onaj […]
Isto takolaganokako sam skliznulapod površinudanavraćam se sa dna samo jeu ovom smerusve bolnijei težeza podneti Lavež psahuka avionašto nadlećunaše nepostojeće stvarnostii bol u ramenuštoizaziva mučninu sve je natopljenovlažnom toplinomove noći Klizim kroz slojevesvestiuzaludpokušavajućida opetzaronimu toplu sigurnostsna Aleksandra Leković
Te sandale je kupilana trgu Orlandoza pravu sitninugotovo da su joj poklonjeneonda ih je obulabez otkopčavanja koštane kopčei skoro poljubila lak letnji danto je zato što su plutanei što su boje suvog peskanema drugog objašnjenja Sandale su je odvelepravo do njeganosio je kao i običnolaneno odeloi ruka mu je bila […]
Pleši, Modesty, pleši,iza tebe su godine ružičastog logoraduge, osamljene šetnje preko rubova gradai tisuće ljeta prepunih knjiga po krevetima. Na jedrenje ponesi samo šalicu čajadalekozor i sredstvo koje brišesvako suvišno sjećanje na putu. U sjenci agave koja raste na broduu dugim noćima na otvorenom, osluškujkako gube se zvukovi svijeta. Našla […]