Jasan Pogled
Iz kog to izvorakoje dubinekog mrakaizvire ta žica Nepogrešivi osećajšto se kao topao dodir dlanaširii prenosi Sa nje na menei opet na novu njui okolona moje po krvii u dubinu Do ko zna kojena početkušto nam ni znanje ni osećajne dopiru do nje A koja je nekad davnopoverovalada je baš […]
Mit Razmitologizovali se skroz-naskroz. Razmagnetisali se-dibidus. Čovjekoliki bez mita-muva bez glave. Demistifikovali se-mortale. Eno ih sad-skakuću na jednoj nozi. To im nacionalna zabava. Kad nanjuše mit u nekoj rupi, nahuškaju jamare-razmitologe. Pa udri po mitu kao po guji-potajnici. Tek kad kamenuju mit, osjete nepodnošljivu lakoću postojanja. Naduju se od nje, […]
Manastir Sve je više bijeli leptir na latici vremena. Slučajno se začekao na litici, među čovjekolikima. Neko ga je nekada, gonjen silom čudesnosti, prizvao sa neba baš tu, pored divljih voda. Jedni mu mjerkaju stari temelj. Drugi mu zure u starije kube. Treći zvjere u najstariji krst. Hoćka im se […]
Jedan od mogućih glasovamogao bi da otcvilitaj klin pod noktom,taj namerni bolzabijen obesno u belinu On je tuiznutra obasjan mesečinomspreman da zaroniu dugu nesanicudok ona ne proverisve preostale rečii ne napipa onu lekovitukoja još ima snageda se podsmehnesvakoj nedobrotisvakoj namernoj zloćišto kao pijani vozačgazi i poslednjunežnu misaoa onda beži sa […]
Tinta “Davorine, javi se, do đavola!”, preznojavao se Vuk pokušavajući da dobije prijatelja. Putovali su u Beč na finale start up konferencije. Vuk je imao direktan let iz Beograda, Davorin je iz Zagreba putovao vozom. Nije bilo lako misliti o tome šta bi se desilo da Davorin ipak ne stigne […]
Ljubav Možda su se nekada i voljeli. Svim srcem, bez kusura. U pauzama između ratova, između klanja. Pod slapom, na primjer-mjesečine, pod pljuskom, na primjer-sunčanice. Prosipala se ljubav kao suza vječnog odlaska. Može biti da je bilo ljubavi. Drhturilo je, sva je prilika, poneko crveno srculence. U pauzama između ratova, […]
“Tako da znaš…da ne zaboraviš..”govorila je u telefonpuna nadeda taj nekoneće zaboravititu važnu, važnustvar A u meni je još dugoodzvanjao taj glasi pitala sam seda li ti znaši da li ćeš zaboravitida smo samo zajednoceli i da sesve ono unutrau meniuskomeša i cvilikad nisi tu Aleksandra Leković
U mahali na krov koji prokišnjavaStavili su vrataOdozgo gledajući ihDeluje ko da čekaju nebeskog gosta A kad im padne kišaOd kapi čini se da neko neumorno kucaI da ne zna šta je red i da ne zna Šta je dosta. Kosta Kosovac
Ljeto Ne daju mu da uzri. Ne daju mu da bude dugo toplo ljeto. Ne daju ni da bude varljivo. Kao u onom divotnom filmu o jednom pravom varljivom ljetu. Na varoškoj ulici, pred bibliotekom, pored rijeke, u kafani. Dok hljeb miriše, a bruji pčela. Sa zrikavcima pravim i zvijezdama. […]
Kada se rodimbiću pisac u Japanuimaću svoje večeri čitanjau knjižari Đunkudo šjoten Čitaću lagano i razgovetnoonako kako to zahtevaritam zapisanogi svako čitanje ćebiti posvećenoodabranom licu u publici Oni koji ne buduimali novca da virnuu moju krletkumoći ćeza nekoliko sati stajanjada utole glad Kada se rodimbiću carveć sam počeo da štedimza […]