Jasan Pogled
Kad se zagledaš u dlan-takva otprilike.Ima i takve brazde.Linija života, linija zdravlja, linija sreće.Iznad udoljice dlana-breščić.Nad breščićem-kućica.Na kućici-dimnjak.Na dimnjaku-ptica.A iznad-cijelo nebo.I potok, sad iznad, sad ispod, nije ni važno.Ko je ubio pticu na dimnjaku, taj je dovršio i ostalo.Njiva se ulegla, postala jama.Čovjekoliki jamari gledaju u jamu.Uzvratiće im pogled njiva […]
Tog dana nisam odoleo piti od bundeva. Pojeo sam jedno parče. Popio čašu vode naiskap. Podrignuo dvaput. Jezik mi je bio lepljiv, samo lepota i istina. I titraji i treperenje. Neke stvari ću da zaboravim od svega ovog, neke ću da zapamtim. Tog dana sam ustao rano ujutru, lako se […]
Ne brini Silvija uspevam da čujem kako vežbaš noćno škrgutanje zubima tu u zimskoj tami smešten je slušni aparat za hroničnu gluvoću sveta Van košnice i gnezda između nepodnošljivih tri i četiri pre svitanja prodre zvuk sličan povlačenju noktom po oknu Tad čekić nakovanj i uzengija zbunjeno zavibriraju u […]
Nježnost Čovjekoliki se ne stide od sramote. Stide se od nježnosti. Čini im se-latica ih žulja, pa je sabijaju pod najteži kamen. I gaze i pritvrđuju da im ne probije kameni oklop. Ponekad im je teža od stijene pod kojom su rođeni. A nikako da olakša, da stovare laticu i […]
Usred nemogućnosti tkanja nove literarne vrijednosti, osvrćem se na sopstvene pokušaje opisivanja unutrašnjih sukoba. Većinski su to učestali impulsi protkani nezadovoljstvom, potom papazjanije tipa: Pisanje loše. Seksualne devijacije. Gubitak apetita. Karakaš u Parizu. Da samo umijem da crtam karikature. Usrani posao. Ekološka osvješćenost. Dilan Dog. Druga polovina septembra. Časovi vožnje. […]
Pih, valjalo bi da raj stvarno postoji. Da goli na nebu pijemo kafu, brišemo se kišnim oblacima. I biramo po kojoj ćemo zemlji da pišamo. I ne izaberemo Crnu Goru, jer nam je ispod nivoa. i kažes:” jebi se Sjeverna Korejo”! Svi bi znali da mislimo na Crnu Goru. Samo […]
Njegoš Postoji li i jedan jedini kamen u kamenom leglu koji nijesi obesmrtio i kojim te nijesu kamenovali… I postoji li ijedna smrt kojom te čovjekoliki nijesu usmrtili… I postoji li gore usmrćenje od ovoga što je tebe snašlo… Iako si vječan. I što li im opraštaš kad si još […]
Presečen je svet na pola Uzduž I računamo gde su juzi gde su severi I u tuzi Popreko se Rađa merodavna sekunda Koja se pita, da li sam jedna iliDve. Marko Jovanović
Nebo Još malo im neće ni trebati. Sve što imaju oposle na zemlji. Odrekli se svega što je svezano za nebo. Vele čovjekoliki: to im je višak. I još vele: to je jedini višak od kojeg glava zaboli. Ako im nebo prokaplje kišom-opsuju kišu. Ako ih umije suncem-spopadne ih zlovolja. […]
Kada ostarim za Dženi Džozef Kada ostarim nosiću firmirane farmerke spuštenog struka iako struk neću moći lako da odredim čitaću spamove one o milionima ostavljenim nepoznatom obnovivši veru da se čuda događaju uzimaću uzorke iz luksuznih parfimerija i njima mazati čukljevita stopala Kada ostarim nosiću sećanja na reciklažu i […]