Jasan Pogled
Ubiće me ovone znam šta jekad se prisjećamu glavi premotovampreviše osjećamubiće me ovo ma nije ništasve je to u glavi(u glavi je zaista)ubiće me znak žuti, zeleni, plavi,kako su izgovorili riječikako ih nijesu rekli,kojim tonom se zapjevalo,jesu li se prsti opekli,kako se grlilo,kako se hrlilo,šta su sjećanjai gdje kreću obećanja,ubiće me muzikakoja […]
Nije važnoKažemKad tvojeOdsustvoRije RupuU stomakuNije važno Nije važnoKad me gledaPraznim pogledom ŽivaA odsutnaI samo liči Na onu od preNije važno Nije važnoKad ih vidimKako sumanuti ljubeStopalaSvojeg odrazaMoćiNa vrhu Nije važno Nije važnoKada ćutiIzbegava pogledJer zna da je krivGluv i slepNije važno Nije važnoKad mi viče u lice Vrati se tamo Odakle si došlaNije važno Nije važnoKad […]
“Kakve su ovo plave linije?”, Nije me kćerka pitala nikad prije” To su vene, imaju ih svi ljudi.”Ona šuti, malo se čudi:“A ima li Bog vene? “Zamislim se, srce lupati krene:“Boga niko ne vidi. “, A ona nastavlja pitati “zašto?”, nimalo se ne stidi” Da bismo vjerovali u Njega.”Nastavlja dječija filozofkinja bez […]
– Opet nešto dumaš?– Dumam.– Kao neki mali Sokrat.– A ti opet nešto prigovaraš…– Ne prigovaram!– Kao neka mala Ksantipa…– Ona ljubomorna, bezobrazna, džangrizava?!Tako mi Sokrat izađe na nos… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo
– Malo su ti uske…– Uopšte nisu!– Možda malčice…– Nemoj da pričaš!– U stvari, možda i nijesu.– Nije možda, nego sigurno!– Nijesu uske, učinilo mi se.– Naravno da ti se učinilo!– Baš ti dobro stoje…– Isto kao i prošle godine!– Isto, samo su malo…– Šta, uske?!– Nijesam to mislio…– Nego […]
Velika većina toga u životu odvija se po ležajevima; lažni trudovi, rođenje ljubavi, iskrenipoljupci, neposlušni samovoljni penisi, izdajnički jajnici, nedovoljna svršavanja, nesavladivedugogodišnje fobije, uzajamna pijanstva, nježna skidanja gaćica, luda smijanja, kraljevskizagrljaji, magleni mamurluci, jutarnja sunca, poslušna širenja nogu, posljednja petominutnaumotavanja gologa tijela netom prije ustajanja, kave koje čekaju na noćnim […]
Gleda mepogledom tužnog psai kažeja ne umem sa ženamaa moćan i pohlepandobro evo ponudepro bono savetnikza klizava pitanja Neka ne budu toliko mladeprah pigmalionskog kompleksateško se stresaneka ne budu mudriceone neće plesatioko šipke tvojih željazaboravi ponekadna sopstveni glasi samo slušaj slušajjedi danima tortilju šta marispazmični kolon je laka kaznane pitaj […]
I to se ponekad zgodi.Dobijem visoku temperaturu, propadam u bezdan,pa se vinem visoko.Slabašan, nemoćan kao zgaženi cvijet.Pretvaram se u onog Pavla Orlovića na strašnom bojištu…Ni snage, ni sablje, a okupan nekom čudesnom milinom…Onda me ti, Kosovko Djevojko, prevrćeš i obrćeš,zadajaš čajem, zalažeš kiflicama…Kakvo bojište, takvo pričešće! Boris Jovanović Iz knjige […]
Blesak stvarnosti želi da budetaj beli labud ida dokuči prostore reči,zalihe stvarnosti što podseća na pesmu.Beli labud ponekad ogrezao u naše reči,ponekad na dometu logike svoje bele boje,na dometu svega što je pesničko. Sanda Ristić Stojanović
Živi mi se bašU radostiBez strahaOno banalnoPunim plućimaHoću da se otresemAmovaRitam se Kao kobilaMame me prostoriBrzi topotSlobodaNespustanostBesna sam Na bičMračnePonore Hoću da ih preskočimU galopuNogamaOd sto milja Branislava Kosić Vidić