Jasan Pogled
Silvija mi je rekla: – Stvari koje želiš da uradiš, odmah uradi. Nema šta da čekaš. Nema potrebe. I to moraš da znaš. Bez obzira koliko nešto voliš ili ne voliš da radiš – jednostavno, uradi. – Zašto bih radio nešto što ne volim da radim? – Uvijek izvrćeš moje riječi. […]
Slatko ćućorenje, neodoljiva mimika, zavodljivi pokreti njegovanih ruku, vatrice u pogledu. -Sija grad Vašom ljepotom, mlada damo – kaže gospodin u prolazu dižući crni šeširić. Bijeli prostrani stan u kojem odjekuje muk. U fiokama, na policama, u plakarima – miris užegle nade. I uvijek tako – zaspiva na leđima, s […]
Silvija je pušila i ja sam pušio, dok nijesmo krenuli, u stvari pušili smo i ovdje dok smo imali cigareta. Silvija je uvijek koristila upaljač, a ja šibice, jednom je duvao vjetar, bilo je strašno, a Silvija nije imala upaljač. Dao sam joj šibice ali nije uspjela, prvi, drugi, treći […]
Katarina Krasna radi kao pripravnica u Etnografskom muzeju. Gricka olovku, stoji pred staklenim ormarom zagledana u pelerinu boje šljive. Katarina Krasna svečeri voli da samuje, pije kompot od šljiva i gleda filmove sa konjanicima i kočijama. Izjutra, dremovna i topla, istresa stolnjak kroz prozor, pravo na glavu stare astmatičarke i […]
Vetar. Samo se vetar odazivao pustim ulicama bačke varošice. Odnekud, po koji prigušen odjek ljudskih razgovora iz malih identičnih kućeraka, iz čijih se dimnjaka dimilo. A sneg, on je prekrivao crep. Taj crep narandžaste boje. Možda zbog toga i želim da ispričam ovu priču. Zbog crepa. To popodne, bilo je […]
Otisnuti se niz dan bez oslonca bez kočnica pa neka će kaldrma možda zaplakati… Nije važno. Iznad ambisa, iznad glave sa hiljadu mogućnosti ja biram slab drhtaj oka, ja biram jednu kockicu na kojoj ništa ne čekam na kojoj čekam sve. Jasna Đurđić
Rođene istog dana iste godine. Ona pleše i slobodna je, ja moj horizontalni položaj ne dam čak ni petkom veče. Rođene istog dana, iste godine. Njoj tako dobro stoji uska garderoba, ja moje pidžame ne skidam ni nakon buđenja. Ona se usudi na svijet hiljadu puta u minutu, a ja […]
Zgusnute godine po ludnicama sviću. Tražim pjesmu da nadjača krv i meso. Šaka neba šaka je pepela. Jata krotkih, pojci Neće se razdaniti nad ovim bićem. Zvjezdana je noć nad Jerusalimom. Šaka pepela za šaku neba. Milost silazi, Umire se dublje i snažnije. Danilo Đurica
Opkladio sam se da napišem poemu Za dva čitava sata, stotinu dvadeset minuta, tri hiljade i šest stotina sekundi. Da sam pisao reč po sekundi Poema kao čudo. Poema kao ep. Evo, čitam je, nije dobra niti loša. Za dvadeset minuta, hiljadu i dve stotine sekundi. Ako me matematika […]
Hriste, veliki moj druže, siđi u ovaj dan na prljavo predgrađe; Tu, gde su u mesto zavese, okna od leda, U fabrike raspevanih dimnjaka pod oblacima sivim; Tu gde umesto gradskog stražara šeta poniženje i beda Čekaju te hiljade gladnih ruku dece, uplakanih žena I ljudi nemih u svome […]