Jasan Pogled
Već na samom početku te kratke plovidbe ugledao sam sa trajekta ostrvo Gozo. „Ogigija“, tako ga je Odisej nazvao kada se hiljadama godina ranije iskrcao na ovom istom mestu gde sam sada nogom kročio i ja. Video sam Džgantiju megalitni hram, prošao kroz Viktoriju prošao kroz Mdžarr. Htedoh poći […]
Kada smo živjeli tamo, prije odlaska, imali smo i TV i daljinski, kao i sada. A opet je sve bilo nekako drugačije. – Kakva strašna sprava – rekao sam Silviji – Pritiskaš dugmad i svijet se mijenja. Silvija me je poljubila u vrat i rekla: – […]
Sam je na vodi, kao odbačena stvar. Trne žagor nad gradom izbijeljenim slanim vjetrovima. Vjetar nosi bijeli šeširić koji mu liči na ustreptalu golubicu. Oblak je bijel ugrušak oivičen zlatom. Osjeća: usisavaju ga tamne dubine. Iz zbirke Kapi
Pogledam vodu – riba jede drugu ribu Iznad šetališta u travi horda mrava okružila bubu i grizu Vidio sam galeba sa krvavim kljunom Kako me je samo pogledao Nebo Možda, nebo Samo nebo. Malo mjesto je veće od Velikog. Malo ima 6.800 stanovnika. Veliko 900. I eto, znači, ne možemo […]
Prljave kose, hrapavih ruku, modrih ramena, nažuljanih nogu, sa nekim bih rado da podelim tugu ili da se predam velikome Bogu. Borba od jutra počinje rano, a sutra se nastavlja i sve tako redom, kako mogu nekom nazvat: “Dobrim danom”, kada živim kao da sam brat sa bedom. I […]
Pije kao Rus. Raduje se kao dijete. Psuje kao kočijaš. Plaši se svakog šušnja. Puši kao Turčin. Naći ćeš je na dnu tuge. Mokru od suza, blistavu od osmijeha. Ni za šta nije. Sem da se ponekad pomene. Iz zbirke Kapi
U Salonti ispred pravoslavne crkve čovek je klanjao namaz Začuđeni meštani, mahom Rumuni i Mađari sakupili su se oko klanjača Ovaj je, na njima potpuno nepoznatom jeziku raširenih dlanova ka nebu dozivao Boga Ya Rabb! Ya Rabb! Profesor istorije u penziji Lazaresku Dante Remus, jedan od posmatrača, ni sam […]
Slušam nas kako ponavljamo noć, tragično lijepi u besmislu. Znam da ispod kože je drugačije, pa zašto se onda uporno odlažemo? Gledam nas kako umaramo noć, savršeno ružni u ostajanju. Sigurna sam da najmanje smo baš ovdje, pa zašto smo onda uporno sadržani u istom? I usta ostaju suva, […]
Dragi Branko, Ne znam kolika je verovatnoća da će moje pismo dospeti do nekoga ko je umro pre nekoliko decenija, ali nije ništa veća ni da dospe do osoba koje su i dan-danas žive. Od svih mrtvih pišem tebi jer me tvoja rečenica proganja i jer osećam da ćeš me […]
Otišla je da zapali sveću za mrtve i uz put je zapalila i crkvu Rekla je, neka se vidi mom bratu i mojoj mrtvoj meni za dušu Neka gori i ovo zvono što im ne da počinak Neka gori i ovaj vozni park u crkvenom dvorištu I stvarno, ko je […]