Jasan Pogled
On je lijep čovjek, pravi frajer, neodoljiv ženama kao recimo Bred Pit ili neki slični holivudski mamlaz. Ona je užasna žena, pravi-pravcati tenk ili samohotka pod čijim gusjenicama se drobi put kojim prolazi. Naduvena zlom. Do podne mrzi sebe, od podne cijeli svijet, kako su to govorile zlobne komšinice načičkane […]
KRATAK IZBOR / radna verzija1imam skicu za pjesmu okurvama diktatori umiru prirodnom smrću. 2 Odskora imam novuzanimaciju puna ustapolomljenih glasova. 3pjesnike vješaju s glavom nanižejer su lagali o […]
Prvi put ne plačem zbog tebe. Plačem zbog mog srca, koje pade u bezmernu dubinu. Sve što sam imala – prokockala sam. Sve vredno – prodala, da ti budem uteha. Kako sam mogla i pomisliti da ću ostati cela kad moje blago ne beše On! Sad vapaj samo može dovesti […]
Koliko se godina, sati šćućurilo na čelu? Koliko osmeha sakrih plašeći se podsmeha? Sad prvi put ruke pružam bez straha, i zamisli – radost se preda mnom klanja, i zamisli, u trenu, postadoh lepa. Jasna Đurđić
Jugoslovensko Dramsko Pozorište na repertoaru ima “Dnevnik o Čarnojeviću” u režiji Miloša Lolića. Samo za Mrežu Nikola Đuričko govori delove teksta. Hoćemo da se izgubimo u slapovima reči, slika i tišine?
Rekla je ona lepo da to stablo neće doneti rod. Moje ruke skrštene u predvečerje. Telefonski pozivi služe da podsete koliko normalnih , ispravnih života, svadbi, dece, porodičnih šetnji – i mene pokisle dok otključavam vrata radujući se što me niko ne čeka. Ona u uglu ponekad kao uplašeno dete, […]
Sad se smejem mojim popodnevima Rečima koje nisam rekla Uhvaćena u zamku lako kao ptica. Čuvala sam ih za neko drugo vreme. Sad ga nemam više, sa kosom sedom Omeđenim trajanjem Pred put. A nemam ništa da ponesem.. Šta li su to drugi nosili? Nešto vredno? Neko opravdanje? O, kako […]
Nisi ti bila ni pristanište, ni mirna luka, svetionik, šuma puna hlada, melem, izvor, dlan! Uzalud su čamci pristajali na tvoje obale. Prebiraš godine, sećanja, dane. Ništa ne treperi, ne pomera se, ne živi. Napunila si oči suzama i daljinom, skupila ruke kao činiju. Čekaš zalazak sunca kao jedinu ponudu […]
Kad ostanemo sami prstom dotakni srce moje da ozdravim. Ili me napravi ispočetka, možda kao list hartije ali bez reči kriva. Samo me nemoj opet u mladost gurnuti. Uzmi me za ruku, dovoljno će biti da zajedno ispišemo samo jedan tren – sjajan i čist. Jasna Đurđić
Dan kao razvučena guma I ja skamenjena na starom mestu. Ruku ne pomeram Nit misao nedrim. Ptice će dovući sumrak… I noć će biti kao dragi gost. Jasna Đurđić