Samo me još voda držitoplo,mekobez nestrpljenja… zatvara mi očioduzima težinupodiže bokovei grudipuštada se lako okrećem u orbitinjene prozirnebeskonačnostikao predznak dugog putovanjau prostranstvood maglinai zvezda Aleksandra Leković
Art
Čekajući pravdu
Portir suda za prekršaje Nije mi dao da uđem deset minuta ranije U mrsku zgradu Stajao sam u hladu Dok kucne čas zanjihovu pravdu Čitao sam posljednji pozdrav Mog krvnika Svom izgubljenom sinu Mrzio sam čak i njušku Umrloga Ali sam nad roditeljskom toplinom oproštaja Dugo dugo u hladu plakao […]
Mala moja – Samo zakuvaj – tako mi kažeš
– Samo zakuvaj – tako mi kažeš.I onda stražarim dok voda ne provri, dok ne zatalasa.Ponekad izgubim strpljenje, šetkam po kuhinjiciili samo cupkam, tancujem.Onda odmjerim, za jače kafe.Radim to već rutinerski.Pa lagano promiješam.I nešto šapućem.Pa čekam da se nadigne pjena do samog oboda crvene džezve.Pa opet šapućem.Onda sipam lagano.Precizno razmjeram […]
Učitelj sambe u četiri koraka
Tako su sitne dok stoje u aleji zemunskog parka, a drveće nad njima čini im se kao prašuma Amazonije. On je zlatokos, uskih bokova i zategnutih mišića i vrlo prilježno ih podučava jednom koraku igre koju je naučio na dalekom putovanju. Lana i Zoe se smejulje i podgurkuju, ali zapravo […]
O ženi koja doziva iz trešnjaka
Vas znam od detinjstva,nemojte reći da su vam nesreće donela nevremena. Vi ste tako lepi,a vaša kuća je sada prazna. Vi ste ustuknuli pred neobuzdanim udarcimaovog prozaičnog života. Vi ste tako lepi. I vaša koža je glatka.Kao rumen sen ruže. Sada se spotičete o sudbinu,kao o ivičnjak. Morao sam vam […]
Mala moja – Volim da se pravim važan
Volim da se pravim važan.Ne da bih ispao važan, nego da ne bih bio nevažan.Da me neko ne pregazi na putu.Da budem stubić za zaobilaženje.Nije to ništa strašno.Ne volim da se šepurim, mada neki misle da sam paun.A volim da se nakostriješim, da se nakokotim.Pa kako u ovakvom svijetu da […]
Mala moja – Nikada nijesam volio školu
Nikada nijesam volio školu.A možda nikada nijesam volio nikakav posao.A opet, ne može se reći da sam trut.Nešto između: ni trut, ni radilica.A uvijek sam volio školsko zvono.Sto puta više od crkvenog.Kad školsko zvonce zacilikće, sve se svečano umiri,pa šikne kao gejzir.Mogu kroz urnebes da ti čujem potpetice.Kad silaziš.Zato volim […]
Zvjezdano groblje
Dok prebrojavam porazeimam samo da kažemda sam sve zvijezde prebrojaladok sam dane sasvim novim bojama obojalaa kažu zvijezde koje mi vidimou stvari više ne postojene znamotkucaji srca još ih broje Dok se sladim pobjedamaimaš samo da kažešda se ne raduješ umišljenim danimadanima povredamakoji će da svanu kad im se najmanje budemo nadalivi […]
Sva ta mala bekstva
Svuda oko menebeguncišto ulazeu tuđe životekroz prozoreod slova i slika Svuda oko menestranciu životimakroz koje prolazeuzgred dok u mislimaživeone drugeprave ulogeiz pričakoje bi izabrali koje bi htelida zaista postoje onii svi ti svetovi Aleksandra Leković
Mala moja – Kad ti kupim naliv-pero
Kad ti kupim naliv-pero, dobijem želju da te gledam dok pišeš.Krasnopišeš kao dijak u keliji prepuštenamatici mastila, a ja ti virkam preko ramena.Gledam ti vez, divim se slovesima.Divim se kako sam pronašao pero, baš za tvoju ruku.Pa te pitam, izdržati ne mogu:– Jesi li nekad imala ljepše pero?A ti kažeš:– […]