Jasan Pogled
Velika većina toga u životu odvija se po ležajevima; lažni trudovi, rođenje ljubavi, iskrenipoljupci, neposlušni samovoljni penisi, izdajnički jajnici, nedovoljna svršavanja, nesavladivedugogodišnje fobije, uzajamna pijanstva, nježna skidanja gaćica, luda smijanja, kraljevskizagrljaji, magleni mamurluci, jutarnja sunca, poslušna širenja nogu, posljednja petominutnaumotavanja gologa tijela netom prije ustajanja, kave koje čekaju na noćnim […]
Gleda mepogledom tužnog psai kažeja ne umem sa ženamaa moćan i pohlepandobro evo ponudepro bono savetnikza klizava pitanja Neka ne budu toliko mladeprah pigmalionskog kompleksateško se stresaneka ne budu mudriceone neće plesatioko šipke tvojih željazaboravi ponekadna sopstveni glasi samo slušaj slušajjedi danima tortilju šta marispazmični kolon je laka kaznane pitaj […]
I to se ponekad zgodi.Dobijem visoku temperaturu, propadam u bezdan,pa se vinem visoko.Slabašan, nemoćan kao zgaženi cvijet.Pretvaram se u onog Pavla Orlovića na strašnom bojištu…Ni snage, ni sablje, a okupan nekom čudesnom milinom…Onda me ti, Kosovko Djevojko, prevrćeš i obrćeš,zadajaš čajem, zalažeš kiflicama…Kakvo bojište, takvo pričešće! Boris Jovanović Iz knjige […]
Blesak stvarnosti želi da budetaj beli labud ida dokuči prostore reči,zalihe stvarnosti što podseća na pesmu.Beli labud ponekad ogrezao u naše reči,ponekad na dometu logike svoje bele boje,na dometu svega što je pesničko. Sanda Ristić Stojanović
Živi mi se bašU radostiBez strahaOno banalnoPunim plućimaHoću da se otresemAmovaRitam se Kao kobilaMame me prostoriBrzi topotSlobodaNespustanostBesna sam Na bičMračnePonore Hoću da ih preskočimU galopuNogamaOd sto milja Branislava Kosić Vidić
Sad zamisli ostrvo.Malo, kao tvoj dlan, nasred okeana.Hvatam kišnicu sa jedne latice jedinog ostrvskog cvijeta.Kažem ti:– Baš sam se napio – a glas mi zazuji.A ti, ništa ne kažeš.Ti si jedini ostrvski cvijet… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo
Jedna zvezda,ostavi našu scenurecitaciji jeresi noći. Jedna stvarnost,pita se gde jenaš raj i naš pakaoi obavezno štiklira razgovore noći o nama. Jedna radost,u svoje avangardne oblikeprimi muškarca i ženu. Jedna tragika,tečno nabraja ratove i pogibijenačinjući naše vreme. Sanda Ristić Stojanović
Selfi:Dva lica.Jedna grančica što se zanjihala, u cvijetu.Malo neba, plavog.Ptica…Dosta za danas… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo
Idemo kroz lavirint baš svega,vreme rastrgne jednu svoju sliku sigurnosti,nit reči zahteva nit dana i nit noći,siluete žena ljube lavirinte muškaraca,sve se pretvara u ostrašćenost senki. Idemo kroz lavirint,današnji događaj ispituje naše senke oraju i paklu iizviruje izagromadnih odluka ljubavi. Idemo kroz lavirint,a mislimo to je sažetost vremena,stići ćemo do […]
Prerasti sebePrerasti sve što si bilaOdložiMale crveneCipeleSa mašnomU kojima si gazila bariceOnako malaPrerastiRoditeljeGradoveZemljePrijateljeLjubavnikeAli najvažnijePrerastiSlike o sebiĆerkuSestruDevojčicuDevojkuUčenicuStudentkinjuMajkuŽenuUčiteljicuLjubavnicuPrerasti uzore lepoteNačine ponašanjaZabraneDozvoleStrah da pustiš glasRazmontiraj sve Baš sve što su te naučiliPreispitujNe prihvatajBez sumnjeTresni o zemljuKao zarđali oklopRazbij ogledaloAko te uznemiravaNisi ti ništa od togaTi si negde dubokoUnutraI znaćeš da si stigla kućiKad te […]