On je Per­so­na. Br­ka­ta Per­so­na. Kao i nje­go­vi pre­ci. Ko­ji su ta­ko­đe bi­li per­so­ne pod br­ko­vi­ma. Jer, kao što bi re­kao onaj pi­sac: Što je čo­vjek bez br­ko­va? Ni­šta. Ili naj­vi­še: po­la čo­vje­ka. Ni­je­su za­lu­du nje­go­vi zna­me­ni­ti pre­ci iz ta­mo ne­ke ju­nač­ke soj­ske i čoj­ske na­hi­je obr­ka­ti­li slav­nu isto­ri­ju na­še­ga […]

Šta je ovo, ni­šta se ne de­ša­va? Ni­če­ga no­vo­ga pod ne­bom. Na maj­či­ci ze­mlji ista pje­sma, do­sad­ni re­fren , ubi­stve­na mo­no­to­ni­ja. Kad bi ba­rem ne­bo pa­lo na ze­mlju, a ze­mlja pro­pa­la u pod­ze­mlje. Kad bi se ku­ći­ce i okuć­ni­ce sur­va­le u cr­ni tar­tar, u sli­je­pu zje­ni­cu ne­vi­dje­li­ce, sa­mo da se […]

Sve što raste htelo bi da raste, Al’ će brzo da ga upropaste, Sve što cveta htelo bi da cveta, Ali ne sme da počne da smeta (Bora Čorba) Za pro­mje­nu, po­što­va­ni ko­ji či­ta­te i o pro­či­ta­nom raz­mi­šlja­te, a ži­vot pro­mi­šlja­te, ma­lo op­ti­mi­zma: Ni­je sve ta­ko cr­no, kao što ono­mad […]

Kada bismo znali strahotu i težinu laži, progonili bismo je ognjem, prije nego druge zločine Balzak Ne­ka­da dav­no, u ne­koj ze­mlji se­lja­ka i pro­vin­ci­ja­la­ca, na br­do­vi­tom Bal­ka­nu, na­sta­la je go­re­po­me­nu­ta iz­re­ka, a ovaj pro­vin­ci­ja­lac ko­ji ovo pi­ska­ra i o bo­lje­mu snu­je, a go­re slu­ti, ne­ka­da dav­no ro­đen, na ne­kom br­do­vi­tom […]

Do­ja­di­lo mu da bu­de čo­vjek u ovom raš­čo­vje­če­nom vre­me­nu. Po­že­lio moj do­bri ze­mljak da bu­de ne­što dru­go. Tra­va, grm, trn. Mrav, mra­vo­jed, ma­ga­rac. Lo­kvanj, ba­grem ili ža­bac. Bi­lo šta. Sa­mo da po­bjeg­ne iz čo­vječ­jeg zo­o­lo­škog vr­ta i da im za­u­vi­jek ka­že: do­sta. Mi­slim, re­kao im je ne­što dru­go, ali to […]

  Glupost je način da se tupavost sprovodi u djelo sa nadmenošću i istrajnošću Umberto Eko Da­kle, ni­je ri­ječ o pe­da­go­gi­ji, obra­zo­va­ni i vas­pi­ta­ni moj ze­mlja­če. I ovo u na­slo­vu ne­ma ve­ze ni sa an­ti­kom ni sa na­u­kom. Ni sa onim pra­dav­nim ro­bo­vi­ma ko­ji su vo­di­li dje­ča­ke i us­put im […]