6
Ali najednom je došao krah.
Kako je tačno predskazao Gogolj, Čičikova je upropastio Nozdrjov, a dokusurila Korobočka. Bez ikakve želje da mu napakosti, jednostavno u pijanom stanju, Nozdrjov se na trkama izbrbljao o drvenim strugotinama, o tome kako je Čičikov iznajmio preduzeće koje ne postoji i celu tu priču završio je rečima da je Čičikov varalica i da bi ga on streljao.
Zamislila se publika i kao varnica počele su se pronositi glasine.
I uza sve to glupoj Korobočki palo na um da ode u ustanovu i raspita se kada će moći u Manježu da otvori pekaru. Uzalud su je uveravali da je Manjež državna svojina i da se on ne može ni kupiti niti se u njemu bilo šta može otvarati – glupa žena ništa nije shvatala.
A glasine o Čičikovu postajale su sve crnje i gore. Počeli su da se pitaju kakva je cvećka taj Čičikov i otkud se obreo. Pojavile su se spletke, sve zloslutnije, sve fantastičnije. Nemir se uselio u ljudska srca. Zazvrjali su telefoni, počela savetovanja…
Komisija za izgradnju javlja komisiji za nadzor, komisija za nadzor Žilotdelu25, Žilotdel Narkomzdravu26, Narkomzdrav Glavkustpromu27, Glavkustprom Narkomprosu28, Narkompros Proletkultu, i tako dalje.
Odjurili Nozdrjovu. To je, naravno, bilo glupo. Svima je poznato da je Nozdrjov lažov, da ne treba verovati nijednoj Nozdrjovljevoj reči. Ali Nozdrjova su ipak pozvali i on je odgovorio na sva pitanja.
Saopštio je da je Čičikov stvarno iznajmio nepostojeće preduzeće, ali da on, Nozdrjov, ne vidi nikakvog razloga zbog čega ne bi uzeo, kad svi uzimaju. Na pitanje: nije li Čičikov belogardejski špijun, odgovorio je da jeste i da su nedavno čak hteli da ga streljaju, ali ga zbog nečega nisu streljali. Na pitanje: nije li Čičikov falsifikator novčanica, odgovorio je da jeste i čak ispričao anegdotu o neobičnoj Čičikovljevoj spretnosti: kako je Čičikov, pošto je doznao da vlada namerava da pusti u opticaj nove novčanice, iznajmio stan u Marjinoj Rošči i otud pustio u opticaj lažnih novčanica za osamnaest milijardi i uz to dva dana pre nego što su se pojavile prave, a kada su vlasti stigle i zapečatile stan, Čičikov je za jednu noć izmešao lažne novčanice sa pravima, tako da se posle ni sam đavo nije mogao snaći koje su novčanice lažne, a koje prave. Na pitanje: je li tačno da je Čičikov svoje milijarde razmenio u brilijante kako bi pobegao u inostranstvo, Nozdrjov je odgovorio da je to istina, da se on sam prihvatio da mu pomogne i učestvuje u tome i da nije bilo njega ništa od svega ne bi ispalo.
Posle Nozdrjovljeve priče svi su bili krajnje neraspoloženi. Vide ljudi da nema nikakve mogućnosti da doznaju ko je Čičikov. I đavo bi znao kako bi se sve to završilo da se u čitavom tom društvu nije našao jedan čovek. Doduše, kao ostali ni on Gogolja čak ni u ruke nije uzimao, ali je posedovao majušnu dozu zdrave logike.
E, pa, on je uzviknuo:
– A znate li vi ko je taj Čičikov?
I kada su se svi odazvali u horu:
– Ko?!
Izgovorio je glasom kao iz groba:
– Lopov.
Mihail Bulgakov
25 Stambeni odsek. (Prim. prev.)
26 Narodni komesarijat za zdravstvo. (Prim. prev.)
27 Prava za domaću radinost. (Prim. prev.)
28 Narodni komesarijat za prosvetu. (Prim. prev.)
Nastaviće se
