7
Tek tada svi su došli sebi. Pojurili su da pronađu anketni list.
Nema ga. U delovodniku – nema. U ormanu – nema. Pitaju arhivistkinju.
– Otkud ja znam? Pitajte Ivana Grigorjiča.
Pitaju Ivana Grigorjiča:
– Gde je?
– To nije moj posao. Pitajte sekretara i tako dalje i tako dalje.
I najednom ga nađu, sasvim neočekivano, u korpi za otpatke.
Stali da ga čitaju i skamenili se.
Ime? Pavel. Ime po ocu? Ivanovič. Prezime? Čičikov. Zanimanje? Ličnost iz Gogolja. Čime se bavio pre revolucije? Kupovinom mrtvih duša. Stav prema vojnoj obavezi? Ni riba, ni meso, đavo će ga znati kakav. Kojoj partiji pripada? Simpatizer (a čiji – ne zna se). Da li je bio osuđivan? Talasasta krivudava linija. Adresa? Skrenuti u dvorište, na drugom spratu desno, pitati u obaveštajnom birou ženu štapskog oficira Podtočinu, ona zna. Svojeručni potpis? Umoči!!
Pročitali i skamenili se.
Pozvali instruktora Bopčinskog:
– Brzo na Tverski bulevar, u preduzeće koje je iznajmio i u dvorište gde mu je roba, možda ćemo nešto otkriti!
Vraća se Bopčinski. Samo koluta očima.
– Neobičan događaj!
– Kaži!!
– Tamo nema nikakvog preduzeća. To je on naveo adresu spomenika Puškinu. I roba nije njegova, već „Ara“.
Na to su svi dreknuli:
– Svi sveci, pomagajte! Dakle, cvećka i po! A mi mu milijarde dali!! Ispada, sada, da ga moramo loviti!
I stali da ga love.
Mihail Bulgakov
Nastaviće se
