8
Pritisnuli prstom na dugme:
– Kurira.
Otvaraju se vrata i pojavljuje se Petruška. On je već odavno napustio Čičikova i zaposlio se u ustanovi kao kurir.
– Uzmite odmah ovaj paket i odmah krećite.
Petruška je rekao:
– Razumem.
Odmah je uzeo paket, odmah krenuo i odmah ga je izgubio.
Telefonirali Selifanu u garažu.
– Kola. Hitno.
– O’ma’.
Selifan se probudio, začepio motor toplim pantalonama, navukao kratak kaput, uskočio u sedište, zazviždao, zabrujao i odjurio.
Koji Rus ne voli brzu vožnju?!
Voleo ju je i Selifan, i stoga je na ulazu u Lubjanku morao da bira između tramvaja i izloga jedne radnje. Selifan je u toku delića sekunde izabrao drugo, izbegao tramvaj i kao vihor, s povikom:
„Spasavaj se!“ uleteo u izlog.
Tu je čak i Tentetnikova koji je bio šef svih Selifana i Petruški, izdalo strpljenje.
– Obojica napolje!
Isterali obojicu iz službe. Poslali na berzu rada. Otud uputili: na mesto Petruške – Pljuškinovog Prošku, na mesto Selifana – Grigorija Vratolomiča Nestigova. A stvari su u međuvremenu uzimale maha!
– Spisak za akontaciju!
– Izvolite.
– Zamolite Ne-Poštuj-Korito da dođe.
Ispostavilo se da ga ne mogu zamoliti da dođe. Pre dva meseca isključili su ga iz partije, a iz Moskve se sam isključio čim je saznao da u njoj za njega više nema nikakvog posla.
– Pseća Njuška?
Taj je otišao nekud gde je i Bog rekao laku noć, da instruira Gubotdel.
Na to su stali tražiti Jelizaveta Vorobeja. Ali takvog nije bilo!
Doduše, postoji daktilografkinja Jelizaveta, ali se ne preziva Vorobej.
Postoji pomoćnik zamenika mlađeg delovođe zamzavpodotdela Vorobej, ali se ne zove Jelizavet!
Navalili na daktilografkinju:
– Vi?!
– Koješta! Zašto bih Ja? Ovde piše Jelizavet sa tvrdim znakom, a zar sam ja sa tvrdim? Sasvim obrnuto…
I udarila u suze. Ostavili su je na miru.
A u međuvremenu dok su se baktali sa Vorobejom, pravni zastupnik Samosvistov krišom je obavestio Čičikova da je došlo do gužve i, jasna stvar, Čičikovu se izgubio svaki trag.
I uzalud su slali kola na adresu: naravno, posle skretanja desno nisu našli nikakav obaveštajni biro, već je tamo bila zapuštena i porušena menza društvene ishrane. I pred pridošlice je izašla čistačica Fetinja i rekla da nikoga nema.
Doduše, posle skretanja levo našli su obaveštajni biro, ali tamo nije sedela nikakva žena štapskog oficira, već neka Podstjoga Sidorovna, koja, razume se, nije znala ne samo Čičikovljevu adresu već ni svoju sopstvenu.
Mihail Bulgakov
Nastaviće se
