2. Treba obratiti pažnju i na pojave koje se javljaju naporedo sa prirodnim pojavama i imaju nešto primamljivo i priviačno u sebi. Na to, na primer, da hleb za vreme pečenja puca na izvesnim mestima i da baš te pukotine, koje ne zavise od hlebareve stručnosti, padaju u oči i izazivaju u nama želju za jelom. Tako se isto raspuknu smokve ako su suviše zrele. I kad masline suviše sazru, onda im baš to njihovo stanje, blisko truleži, daje naročitu lepotu. Povijanje klasja, naborana koža na lavljem čelu, pena koja nerastu teče iz usta, i još mnoge druge stvari koje, posmatrane same za sebe, uopšte nisu lepe, ipak doprinose lepoti bića i imaju nešto privlačno u sebi ako se javljaju uporedo sa prirodnim pojavama. Tako će na onoga koji ume da oseti i pronikne ono što se u prirodi zbiva, delovati i stvari koje se dešavaju samo kao posledica nekih sporednih stvari i on će osetiti kako i one, a ne samo celina, mogu na neki način da pruže radost. Takav će čovek sa istim zadovoljstvom posmatrati razjapljene čeljusti grabljivih životinja kao i ono što nam, podražavajući prirodu, pokazuju slikari i vajari. Čistim pogledom posmatraće i zrelu lepotu starice i starca i milinu koja je svojstvena deci. A takvih stvari ima mnogo, ali njih ne može pojmiti svako, već samo onaj koji razume prirodu i njena dela.
Marko Aurelije
