Sve knjige se ne čitaju na isti način. Romani su, recimo, načinjeni da bismo ih jeli i gutali. Čitati ih je naslada inkorporisanja. To nije uosećavanje. Čitalac se ne postavlјa na mesto junaka nego on inkorporiše u sebe ono što se junaku događa. Ali, način da se to postigne sugerisan nam je onakvim izlaganjem jela na stolu koje pobuđuje naš apetit. Doduše, postoji iskustvo s presnom hranom, baš kao što postoji presna hrana u stomaku, naime iskustva sa sopstvenim telom. Ali umetnost romana, kao i kulinarska umetnost, počinju tek s one strane presnih namirnica. A koliko li je samo hranljivih supstanci u presnom stanju nesvarljivo! I koliko li je samo doživljaja za koje se preporučuje da ih čitamo, a ne da nam se događaju! Oni ukazuju na mnoge ljude koji su pretrpeli gubitak kad su se s tim doživljajima suočili in natura. Ukratko, ako postoji neka muza romana, deseta, onda ona nosi ambleme kuhinjske vile. Ona uzdiže svet iz presnog stanja da bi ga učinila jestivim, da bi iz njega izvukla ukus. Možemo, dok jedemo, ako već tako mora biti, da čitamo novine. Ali, nikad neki roman. Jer, to su sukobljene aktivnosti.
Valter Benjamin
