Na mjestu broj 99. je Čutura & Laki bend i LP pod nazivom 9 lakih komada
ZKP RTVL – LD 1614
Datum rezanja vinila: 16.02.1988
- Kada je Lojpur svirao (3:22)
- Ćerka oficira (3:02)
- Vesna besna (3:22)
- Srećan sasvim (4:38)
- Kišobran (3:58)
- Skoplje (4:21)
- Ko sam ja (3:02)
- Razlog za san (4:48)
- Pogled njen (5:08)
Sve pesme i aranžmane napisao N. Čuturilo, osim aranžmana “Srećan sasvim” – A. Lokner
Pre dolaska u Riblju čorbu, septembra 1984. godine, Nikola Čuturilo (rođen 1962. u Banatskim Karlovcima) je izgradio renome gradskog rent a gitariste. Prva grupa u kojoj je svirao 1976. godine zvala se Kredit, a činili su je članovi koji su kasnije oformili Lake pingvine. Zatim je prešao u Bicikl, pa u Siluete, sa grupom Zamba je snimio LP “Udarac nisko” (Jugoton 1983.), početkom 1984 godine svirao je turneju sa Električnim orgazmom, a tog leta je umesto Bajage došao na mesto gitariste Riblje čorbe. Za Riblju čorbu je napisao muziku za pesme “Propala noć”, “Da, to sam ja”, “Crvena su dugmad pritisnuta” i druge.
Po objavljivanju prve solo ploče “9 lakih komada” 1988. godine napušta Riblju čorbu i formira svoj Laki bend. Prvi LP donosi pitke kompozicije “Srećan sasvim”, “Ko sam ja?”, “Skoplje”, “Razlog za san”. Čuturilo je autor kompletnog materijala, peva i svira gitaru, a na snimanju su mu pomagali basista Bodan Arsovski (Leb i sol), basista Žika Jelić (YU grupa), bubnjar Dragoljub Đuričić (Leb i sol), bubnjar Ivan Ranković (EKV), klavijaturista Šaša Lokner (Instruktori) i gitarista Vlada Negovanović (Tunel). Specijalni gost u pesmi “Kad je Lojpur svirao” bio je Mile Lojpur (rođen 1930. u Zrenjaninu), legenda beogradske scene s početka šezdesetih godina. Dobar prijem prve ploče navodi ga da formira grupu u kojoj su gitarista Zvonko Đukić (Van Gogh), bubnjar Dragoljub Đuričić i basista Dejan Grujić sa kojima 1989. godine snima drugi LP “Raskršće”. Producent ploče je bio Šaša Habić, a na snimanju su učestvovali Laza Ristovski, Saša Lokner i Dejan Cukić koji je pevao prateće vokale. Sa ploče se izdvajaju pesme “Voli me” i “Nama je najbolje”.
Kada je Lojpur svirao
Mile broj 1
Mile broj 2
Mile Lojpur – to sam ja
Vadim sliku iz ormara, ne verujem skroz
film u glavi tutnji mi ko voz
vidim Savu punu sveta, pivo, dim i znoj
tu pred šankom stoji ćale moj
Slušaj ovu pesmu, rokenrol nam sviraju
složi facu, cure biraju
svaku glavu, svako telo ritam napada
slatka zaraza sa zapada
Nekad i sad, sa malo razlike
isti se ritam igrao
al tebe je, bar tako osećam
u lepše vreme stigao
Vadim sliku iz ormara, ne verujem skroz
film u glavi tutnji mi ko voz
vidim Savu punu sveta, pivo, dim i znoj
tu pored šanka stoji ćale moj
Moja cura, tvoja igra, fektaj igrao
nekad kad je Lojpur svirao
Sarajevo, Zvezdin teren, il na Dubravi
igralo se s više ljubavi
Nekad i sad, sa malo razlike
isti se ritam igrao
al tebe je, bar tako osećam
u lepše vreme stigao
Ćerka oficira
Iz tvoga stana ja sam izlazio kradom
kao noćni lopov kad oseti frku
budilnik zvoni i već sam u trku
Jer ti si bila čuvana kao dinamit
niko živi nije smeo da te dira
i mada si bila najlepša u kraju
znali su za tvoga tatu oficira
Bolje je, bolje je
za njega, za tebe i za mene
bolje je, bolje je
što nam se oči nisu susrele
…bila bi uzbuna…
Vesna besna
Znam je od rođenja, plava pegava
lice koje se izbegava
zvali su je Pipi duga čarapa
Vesna besna veštica
Nosila je suknje, smešne krojeve
iznošene veće brojeve
uvek je u igri bila strašilo
to je drugu decu plašilo
Sada mi nije jasno što sam je branio
zašto je tužan pogled i mene boleo
tada nisam znao al sada mi izgleda
da sam je voleo
Iako je često bila nesrećna
nije nikad suzu pustila
Vesna nije znala da se odbrani
klinci su ponekad surovi
Sada mi nije jasno što sam je branio
zašto je tužan pogled i mene boleo
tada nisam znao al sada mi izgleda
da sam je voleo
Srećan sasvim
Imam ime, imam prezime
pantalone, majicu, patike
sat Raketu, poklon od oca
ličnu kartu i nešto novca
ja imam sve za život potrebno
Imam curu zdravu, debelu
što nosi suknju, bluzu, maramu
od majke prsten sa venčanja
od mene razlog drugog stanja
ženiću je sasvim spontano
Ja srećan sam sasvim
ja srećan sam sasvim
znam, ne slažeš se s tim
al ne znaš ti šta je to zlo
zamisli zlo da nemam ni to
Iako nemam posao ni stan
to danas nema niko normalan
od toga neću da pravim probleme
to je samo za prvo vreme
a posle, posle ću navići
U stanu sam kod svojih matorih
ima nas kao pasa kusih
na zadnjem spratu solitera
na kauču kraj frižidera
ja ne žalim se, znam za lošije
Ja srećan sam sasvim
ja srećan sam sasvim
znam, ne slažeš se s tim
al ne znaš ti šta je to zlo
zamisli zlo da nemam ni to
Kišobran
Kisnemo satima
stojimo pod nebom
kao psi pred vratima
Oblaci mamurni
šetaju ko ljudi jutarnji
po ulici
Kisnemo, ko život dug je dan
ti i ja, to mora da je san
kisnemo a nemamo kišobran
Skoplje
Hodam, tlo se izmiče
iz džamije glas nariče
ne može ni kaldrma
misli da mi razdrma
Svaki korak, svaki tren
kao hod po ranama
uteha je južnija
tu na južnim stranama
Nestaju pod nogom ulice i senke
tragovi s betona ko zgaženo snoplje
trčim preko mosta, teram te iz glave
a već dugo spava Skoplje
Skoplje…
Ko sam ja
Ulica ga je odhranila
kaldrma još svežeg primila
u Kartonci, Avala
Loš i mlad, a ogugl’o na sve
prošao sve kuće vaspitne
od zakona odskitao
u ogledalu se pitao
Ko sam ja?
Ko sam ja?
Slovo, broj
ništa više nije život moj
Ko sam ja?
Reci mi
i da l’ je stvarno tako teško zlo
što živim slučajno
Razlog za san
Sve manje ima razloga za san
ulice sive ko šinjel raskopčan
prolaze ljudi pognuti i svako sasvim sam
stojim i čekam te, ne gledam
Niko ne ume dobro kao ti
ko plava ptica da me natkrili
ostajem da te volim, jer znam da postoji
komadić zemlje gde bi se sakrili
Sa tobom bi srušio sve
sve naše strahove
kad bi nam bar dali na tren
razlog za nadanje
Sa tobom srušio bi sve
strahove…
Pogled njen
Iz moje sobe se ne čuje
mrak se ne vidi
i tek kad prozor zamagli
jave se mirisi
I samo nekad kod ponoći
kao da padnu zidovi
a znam da neće mi pomoći
igra sna i sećanja
Ponekad spazim njen pogled zaljubljen
bljesne i nestane
to samo igraju noćne predstave
zvezde i svetiljke
A znam da lažu me oči sanjive
od misli ranjive
kao ogledala ko oči meseca
vide što ne treba
