Piše: Božo Koprivica
Mihael Laudrup
1964, Danska
Klubovi: Brondbi, Juventus, Lacio, Barselona, Real Madrid, Kobe (Japan), Ajaks
Fudbalski talenat (ni)je nasledan. Veoma je redak slučaj da sin dostigne slavu oca reprezentativca, ili da ga prevaziđe. Primeri Valentina i Aleksandra Macule, Čezara i Paola Maldinija, Cica I Nika Kranjčara ipak su retkost.
Fin ili Filin, Laudrup bio je reprezentativac Danske kasnih 60-tih, bio je golgeter. Protiv Islanda, bilo je 14:2, on je dao tri gola. Te iste godine dao je jedan fantastičan gol iz voleja protiv Finske. Njegova žena Lone igrala je za rukometnu reprezentaciju Danske.
Mihael Laudrup, njihov sin, u 18. godini proglašen je za najboljeg igrača Danske. Taj dečak, koji je u detinjstvu voleo brodove, postao je meta velikih evropskih klubova. On je odabrao Juventus, I tako počinje odiseja najboljeg igrača Danske. Iz Juventusa je prešao u Barselonu. Barselona je za vreme dok je igrao Laudrup osvojila četiri titule prvaka, i Kup evropskih šampiona. Iz Barselone je prešao u Real Madrid, godinu dana igrao je u Japanu, a karijeru je završio u Ajaksu.
Odigrao je najviše utakmica u danskoj reprezentaciji – 95, i dao 39 golova. Najbolje je igrao na Svetskom prvenstvu u Meksiku, 1986, Danska je tada pobedila Urugvaj 6:1 I Zapadnu Nemačku sa 2:0. Jedan od onih koje sam uživao gledati u Meksiku 1986. bio je Laudrup. Igrao je sa jednim dodirom, činilo se vrlo jednostavno. I sa puno elegancije. To kaže Maradona o Mihaelu Laundrupu.
Igrao je i na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998.
Pa po čemu je onda jedinstvena porodica Laudrup?
Mlađi brat Mihaela, Brajan, bio je, takođe reprezentativac preko 60 puta. I on je igrao za više klubova, za Brondbi, Bajern iz Irdingena, Bajern iz Minhena, Milan, Fjorentinu, Čelsi, Ajaks. Najbolje je igrao u Glazgov Rendžersu, bio je proglašen za najboljeg igrača Škotske.
Otac braće Laudrup, Fin ili Flin, kaže da je Mihaelu i Brajanu, u njihovoj prvoj godini, za rođendan kupovao knjigu Gejsa Greja Poema o fudbaleru. Mihail je najviše voleo ciklus pesama Kolorado – Oklahoma:
I opet sam poš’o k’o toliko puta
Sa žarom u srcu k njihovom vrataru
I opet sam poš’o poslednjeg minuta
Ka njihovom golu . kao Alkazaru!…
Svaki je na mene startovao “glise”!
I svaki je ostao da leži na travi!
Finte moga tela bile su premise,
Za loše zaključke u njihovoj glavi…
Proš’o sam k’o brza, krivudava reka,
Kroz odbranu belih sabijenu gusto!
U delti sa loptom obiš’o sam beka!
Ostao je za mnom k’o ostrvo pusto.
Ne može o driblingu nikako bolje, kaže Mihael Laudrup i kaže da svom sinu Finu ili Flinu junioru, za svaki rođendan kupuje knjigu Gejsa Greja i da njegov sin najviše voli ciklus: Šutirao sam:
Šutir’o sam nekad i prolećne kiše
Koje su pljuštale na zemlju
Nevadu!…
Šutir’o sam nekad i uvelo lišće
U sivom i tmurnom Detroitu gradu!
Šutir’o sam nekad i cvetove flora
Ispod žarkog sunca u Luizijani!…
Šutir’o sam nekad i talase mora
I prema Tampiku i prema Havani!..
I u Linkoln parku, stazama kroz jele,
Zimi kad je pad’o sneg u Koloradu
Nogama sam svojim pahuljice bele
Nežno pridržavao u njihovom padu.
Iz časopisa – Dribling, 1001 noć – Božo Koprivica (Blic Extra, Beograd, 2006)
Neki od poteza Mihaela Laudrupa
