Verovanje u nepromenjivu i večnu suštinu identiteta, na koje kultura i istorija ne ostavljaju traga, bilo da je reč o nacionalnim ili rodnim identitetima, ili identitetima društvenih pojava i institucija (“demokratija“, “kapitalizam“, “crkva“ itd.) najpre su napustili savremeni istoričari i sociolozi, videći u tome običnu metafizičku fiksaciju koja nema potvrdu u konkretnim istraživanjima. Ne postoje “suštine“ van istorije i kulture, njima se dijahrono i sinhrono pripisuju različite vrednosti, smisao i značaj.
Britanski istoričar Džefri Viks dugo godina je istraživao nastanak i konstruisanje novih društvenih identiteta, nastalih usled povećanog interesovanja za seksualnost u ranom kapitalizmu, koje je porodila potreba za većom kontrolom stanovništva. Njegovi istraživački postupci i uvidi su paradigmatični i mogu se primeniti na niz društvenih fenomena. Iz njegovog rada je takođe očito da savremeni istoričar mora poznavati brojne sociološke, filozofske, pa čak i psihoanalitičke škole, kako bi objasnio složene društvene odnose i uticaj ideja na društvenu i političku stvarnost.
Džefri Viks (Jeffrey Weeks) je istoričar i sociolog, rođen 1945. u Velsu (Velika Britanija). Sve do nedavnog penzionisanja bio je dugogodišnji profesor na univerzitetu South Bank u Londonu. Objavio je preko 20 knjiga, među kojima Coming Out (Quartet, 1977), Sexuality and its Discontents (Routledge, 1985), Sex, Politics and Society (Longman, 1989), u kojima vešto koristi svoja zavidna teorijska znanja. Kod nas je do sada prevođen samo u časopisima.
