Sklopljenog na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919.
Opis
Teško je sačuvati pravu sliku o dešavanjima koja imaju široke razmere. Kritikovao sam ono što je urađeno na Pariskoj mirovnoj konferenciji i oslikao tamnim bojama stanje Evrope i njene izglede. To je jedan aspekt položaja u kom se nalazi Evropa, a ja verujem da je istinit. No, kada je neka pojava tako složena, ne ukazuju sve prognoze na isti ishod, a greška koju možemo da napravimo je da očekujemo da će uzroci koji možda nisu svi relevantni prebrzo i previše nezaustavljivo dovesti do posledica. Baš zbog toga što su predviđanja tako mračna mi sumnjamo u njihovu tačnost; pretužna priča ne podstiče našu maštu, već je otupljuje, a naš um odbija da prihvati ono što vidi kao „previše loše da bi bilo istinito”…Granice naše izdržljivosti već su prekoračene i potreban nam je odmor. Nikada do sada za života ljudi koji sada žive nije tako prigušeno plamteo univerzalni element ljudske duše. Iz tih razloga, istinski glas nove generacije još uvek nije progovorio, a njeno nemo mišljenje još uvek nije oformljeno. Ovu knjigu posvećujem toj novoj generaciji s nadom da će joj ona pomoći da oformi svoje stavove.
Dž. M. Kejns
John Maynard Keynes je jedan od najbrilijantnijih ekonomskih umova modernog doba. Zgrožen Prvim Svetskim Ratom ali i Versajskim mirovnim ugovorom 1919. godine objavljuje sada legendarnu knjigu Ekonomske Konsekvence Mira. Danas se ideja mira kao osnovnog pogona ekonomskog razvoja podrazumeva, ali do tad se ta ideja smatrala levičarskom fantazijom. Imperijalne sile su rat i osvajanja posmatrale kao bitnu polugu ekonomske ekspanzije, piše u svom autorskom tekstu, Vladimir Đukanović.
Versajskim sastancima je prisustvovao kao mladi član britanskog trezora. Njegov idealizam se brzo istopio kada je shvatio da je svaki potez pobednika fokusiran na osvetu a ne za dugoročno rešavanje evropskih društveno-ekonomskih problema. Rat je do tad bio jedini garantovani aspekt evropskih vrednosti. Ekonomija je bila kao jo-jo: red godina ekonomskog rasta pa red ratne devastacije. Zašto je Evropa i svet čekala vekovima da se pojavi neko kao Keynes i zaključi jednostavan princip: ne možeš da stvaraš dodatnu vrednost ako je u urednim intervalima uništiš.
Inspiraciju je dobio dok je gledao plejadu primitivnih političara koji su tražili krv i osvetu, a ne dugoročna ekonomska rešenja i pomirenje. Fizički iznuren i bolestan daje otkaz i napušta konferenciju pre njenog pompeznog zatvaranja 28. juna 1919. godine. Do kraja leta furiozno piše ovo delo koje je fundament moderne ekonomske teorije.
Osnova dela je neophodnost evropskog ujedinjenja na dva temelja: mir i ekonomska povezanost. Ekonomsko ujedinjenje kontinenta Keynes je teoretski razložio i postavio osnov onoga što danas zovemo Evropska unija. Mislilac koji je prvi postavio ekonomiju kao najbitniji društveni element na kojem počiva sav ostali progres. Ovom knjigom je kupio sebi ulaznicu među velikane ekonomske misli, a za mnoge je i danas najveći.
Hrabro je prozvao politikanstvo i populizam koji je u Versaju utemeljio put ka Hitlerovoj Nemačkoj i Drugom svetskom ratu. U zanosu pobede i novih granica nailazio je često na surovu kritiku i optužbe da je nemački apologeta. Oštro je kritikovao francusku delegaciju koja je svojim tvrdim stavom obezbedila decenije ekonomske devastacije Nemačke. Njegova ekonomska logika je lako razbila kritičare koji su totalno utihnuli 1939. godine gledajući kako nacisti razaraju stari kontinent, piše Đukanović.
Za šest meseci knjiga je prodata u 100.000 primeraka na 12 jezika. Taj tiraž, za stručnu literaturu u to doba je bio nečuven. Među intelektualcima i liderima je utemeljio karakter Versajskog pakta kao kartaginjanskog mira, to jest brutalnog tretmana gubitničke strane. „Budućnost Evrope nije njihova briga“, rečenica je koja je odzvanjala u ušima evropljana dok su nacisti harali.
Ekonomske Konsekvence Mira nam donose i konciznu kritiku zlatnog standarda kao omče oko ekonomskog vrata čovečanstva. Pokazao je da sistem iz 1870. godine stvara veliku ekonomsku nejednakost i drži većinu u ekstremnom siromaštvu. Za moderne bisere koji maštaju za zlatnim standardom samo jedna činjenica: ekstremno siromaštvo je na putu da bude iskorenjeno kao posledica modernog ekonomskog sistema.
Nakon Drugog svetskog rata Keynes postaje najuticajniji ekonomista sveta. Jedan je od tvoraca Bretton Woods dogovora i novi monetarni sistem je praktično prepisan iz ove knjige koja ni do danas nije izašla iz štampe. Ideja o uniji kliringa je osnova za formiranje MMF-a. Globalna razvojna banka, o kojoj je maštao je danas Svetska banka.
Klice današnjeg globalnog sukoba bogatog Zapada i rastućeg Juga se mogu nazreti u ovom delu. MMF i Svetska banka su postale zapadno oružje za političke pritiske, a ne liberalne i nezavisne institucije koje bi bez političkog uplitanja optimizovale globalne resurse. Keynes je jasan: što dalje držiš ekonomske resurse od političke klase, veća je šansa za ekonomski razvoj i mir. Sankcije, blokade i kontrola monetarnih rezervi su u srži današnjeg konflikta koji preti da nas gurne u još jedan svetski konflikt.
Keynes je napisao remek delo koje je opet aktuelno. Društveni lideri bi mogli da se ponovo bace na čitanje ove knjige gde su današnje opšteprihvaćene istine prvu put teorijski skovane: ljudi žele mir i ekonomski prosperitet. Sukobi, koji su uvek izazvani u redovima poličke klase, su i dalje glavna prepreka prosperitetu. Da li ćemo ikada shvatiti da je izvor svog zla političko biće čoveka, a ne ekonomsko? Keynes je dao odgovor pre više od sto godina.
(Izvor: Fejzbučenje, Vladimir Đukanović)
